Novosti online

Oно што слаби ЕУ, јача Кремљ

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што званични Берлин настоји да постепено отопли односе са Москвом и створи услове да Европска унија ублажи економске санкције наметнуте Русији због улоге у украјинској кризи, немачка штампа минулих недеља жестоко се обрушила на Кремљ, оптужујући га за пропаганду. Својеврсну експлозију антируског сентимента у немачким медијима изазвао је крајем јануара случај наводног силовања немачке држављанке руског порекла, да би минулих дана оштрица немачких коментатора била усмерена на баварског премијера Хорста Зехофера, који је био у дводневној посети Москви где се сусрео и са руским председником Владимиром Путином.

То што је један од државних руских канала известио како су тринаестогодишњу Лизу Ф., немачку држављанку руског порекла, 11. јануара отела и током 30 сати силовала тројица арапских миграната у Берлину, вероватно не би довело до дипломатских заоштравања да у одбрану „наше Лизе” глас није подигао шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Он је искористио годишњу конференцију за новинаре да окриви немачке власти и медије да „проблеме гурају под тепих”, рекавши да се нада да „проблеми са мигрантима неће бити политички коректно лакирани”.

И док је портпарол канцеларке Ангеле Меркел Штефен Зајберт упозорио Москву да је „недопустиво да се овај случај политички искоришћава”, а шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер рекао да „нема разлога да се овај случај користи за политичку пропаганду, са циљем да се утиче на и онако тешке унутарнемачке дебате на тему миграција”, немачки медији су много оштрије реаговали.

И пре него што је тинејџерка Лиза признала да је измислила да су је силовали „мушкарци јужњачког изгледа”, немачки медији су осули паљбу по Кремљу. Конзервативни дневни лист „Велт” истакао је да званични Берлин мора да позове руског амбасадора на разговор.

„Језиво је дрзак начин на који је Лавров о наводној жртви силовања говорио као о ’нашој Лизи’. Као и у Украјини и шире, чини се да су и овде људи руског порекла проглашени штићеницима Москве”, указује „Велтов” коментатор Рихард Херцингер, додајући да немачка влада мора да позове руског амбасадора и објасни му да Немачка нимало није спремна да толерише клеветање и нарушавање њеног либералног система. „Осим тога, на светлост дана мора се изнети и то у којим размерама су се чланови руске тајне службе инфилтрирали у СР Немачку, као и њихове везе са локалним екстремистима.”

Званични Берлин није овако реаговао иако су широм Немачке организовани протести становништва руског порекла, којима су се придружили и представници Националдемократске партије (НПД) која важи за неонацистичку. Ови протести, према оцени коментатора либералног диселдорфског пословног листа „Ханделсблат”, Матијаса Бригмана, показују како руска пропаганда покушава да дестабилизује Европу.

„Прво, руске државне телевизије у главним дневницима углавном извештавају о вестима из иностранства како би скренули пажњу са безнадежног стања руске економије. Друго, Кремљ хоће да покаже људима како би избеглице биле опасне за Русију… Треће, овај случај није само школски пример руске пропаганде већ и назнака активне подршке Москве десничарским екстремистима у Европи, било да је у берлинском случају у форми пропагандне помоћи за НПД, било да је у питању политичка подршка промосковским партијама у Мађарској, Бугарској и шире”, сматра Бригман и закључује да „Кремљ такође има за циљ ’промене режима’”.

И „Франкфуртер алгемајне цајтунг” сматра да је Кремљ искористио наводни случај силовања, а све по систему „оно што слаби ЕУ, јача Кремљ”.

„Поједине земље су подложније притисцима. Тако Кремљ за своје потребе користи националистичке снаге од (француског) Националног фронта до Алтернативе за Немачку. Путинови медији већ дуго подстичу неповерење према западним елитама. Последњих недеља пропагандна машинерија Кремља, у дослуху са НПД, искористила је случај наводног силовања од стране миграната у Берлину да изазове мржњу код немачког становништва које говори руски језик”, истиче Фридрих Шмит, додајући да је то кулминација настојања Русије да „прошири борбену зону”.

У контексту „проширивања борбене зоне” сагледан је и Зехоферов сусрет са Путином у Москви, где је истакао потребу о ублажавању санкција Русији. Иако је Зехофер рекао да не води паралелну спољну политику те да је његова посета договорена и припремљена са Меркеловом и Штајнмајером, то није разуверило немачке медије. Исти они медији који оптужују Меркелову да је „део проблема” када је у питању решавање избегличке кризе, сада су оптужили Зехофера да посетом Путину подрива избегличку и спољну политику Меркелове. Баварском премијеру је пребачено и то што се још на почетку кризе у Сирији залагао за тешњу сарадњу са Русијом, као и да због економских интереса жели да се ублаже санкције Москви заборављајући анексију Крима.

Међу овим критичарима безмало нико није истакао чињеницу да сарадњу са Русијом о питању Сирије заступају и Меркелова и Штајнмајер, као и да је у посети Москви био и социјалдемократски вицеканцелар Зигмар Габријел, који се месецима отворено залаже за ублажавање санкција Русији баш како би се смањиле негативне последице по немачку привреду. Чак они коментатори, попут Зузане Летенбауер са радија Дојчланфунк, који примете да су и Зехофер и Габријел били у Москви, то сагледавају кроз призму да ови лидери две владајуће странке имају само једно заједничко – да са власти скину Меркелову.

Иако у немачким анализама има и истине о руским техникама „хибридног рата”, чини се пак да је талас антируских коментара подстакнут тиме да је немачким медијима поприлично тешко пало то што их је Лавров – баш као и немачка јавност после новогодишњих напада на жене у Келну – осумњичио да зарад политичке коректности „лакирају” стварност.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh