Из Канцеларије Владе Србије за европске интеграције недавно је најављено да пољопривредници у Србији ове године могу да очекују први позив за коришћење европских ИПАРД фондова за пољопривреду вредних 175 милиона евра до 2020. За ову годину на располагање нам је стављено, око 15 милиона евра, али је велико питање можемо ли да да дођемо до тих бесповратних пара или ће нам тај „поклон” пропасти јер формално нисмо у стању да га повучемо и потрошимо.
Овај новац могли смо формално да користимо још од 2008. Та шанса је пропуштана, јер наша држава није успевала да испуни услове за акредитацију, што као проблем и даље постоји. У најкраћем, та наша управа за аграрна плаћања мора да има довољан број људи по мерилима ЕУ, а не по нашим стандардима.
– Посета ревизора Европске комисије очекује се средином године када ће бити донета одлука о додели акредитације – сазнајемо у Министарству пољопривреде.
Запошљавање стручног кадра у Управи за аграрна плаћања био је један од основних захтева за добијање акредитације. Ова служба, недавно је објављено, има 66 запослених, а процене су да је потребно да их за неколико година буде од 800 до 1000, колико броје институције тог типа у Европи. Још крајем новембру прошле године најављено је да је влада дала сагласност за расписивање конкурса за пријем 103 службеника у стални радни однос. Конкурс за запошљавање нових људи, међутим, још није расписан. На питање „Политике” знају ли се детаљи конкурса – које струке ће се тражити, да ли ће бити потребно радно искуство… и најзад када ће јавни позив тачно бити расписан (будући да се Србији колико схватамо жури у овом послу) у Управи за аграрна плаћања су нам одговорили неодређено да ће о „детаљима конкурса јавност бити благовремено обавештена”.
– Процес запошљавања одређеног броја људи је започет. Расписивање конкурса очекује се у наредном периоду, о чему ће јавност такође бити детаљно информисана – кажу у Министарству пољопривреде. Осим овог услова, додају, потребно је да се испоштују и друга правила и задати рокови, али и измени Закон о пољопривреди и руралном развоју.
Користећи средства из ових фондова Србија би могла да повећа конкурентност домаћих пољопривредних производа. И још важније да значајно смањи оптерећења на национални буџет за субвенције (ове године око 28 милијарди динара) који се распоређује на све више корисника па су реално и износи које пољопривредници добијају све скромнији. На питање који пројекти ће имати највећу шансу да конкуришу за та средства у Управи за аграрна плаћања су нам рекли да ће сви пројекти имати подједнаку шансу и да ће сви моћи да аплицирају.
– Битно је само да испуњавају опште и посебне критеријуме који се наводе. Као и да су инвестиције наведене у програму и листи прихватљивих трошкова која ће благовремено бити објављена чим ЕУ то одобри – наводе у министарству пољопривреде.
Кажу да се на овај начин отвара простор за већа улагања у пољопривреду будући да у том аранжману држава добија између 75 и 90 одсто средстава из ЕУ фонда и то за пројекте који се тренутно потпуно финансирају из буџета.
И. Албуновић
—————————————————–
Губили смо око 40 милиона евра годишње
Шта ИПАРД подстицаји значе за пољопривреднике? Пре свега, да сељаци на основу добијених пројеката улажу свој новац рецимо у производњи млека, и када у томе постигну задати стандард квалитета и хигијене, исплаћује им се бесповратно половина уложених средстава.
Циљ ових подстицаја јесте да се омогући онима који могу да расту – да заиста расту, а они који не могу – да могу да опстану.
Када је „Политика” пре више од две године писала о томе зашто Србија не користи претприступне ИПАРД подстицаје у Министарству пољопривреде су нам рекли да на акредитацији раде од 2010. године и да су на то потрошили 10 милиона евра. У међувремену је Управа за аграрна плаћања док је на челу министарства био Душан Петровић, некадашњи функционер ДС пребачена у Шабац и тек 2014. враћена у Београд.
Уз обећање да ће први конкурси за доделу ИПАРД подстицаја бити расписани 2015. тада нам је речено да Србији годишње следује између 42,6 и 50,6 милиона евра.
М. У. А.