• Novosti online

    Опет би радила са Алмодоваром

    Једна од најзначајнијих шпанских певачица, Луз Касал наступиће вечерас у Центру „Сава” у оквиру „Гитар арт” фестивала. Иако је пре три године гостовала у Београду, одржавши интимни наступ у „Гранд казину”, ово ће бити прво велико концертно представљање шпанске диве код нас. Певачица ће, уз пратњу квинтета, публику прошетати кроз каријеру дугу више од три деценије, током којих је објавила 14 албума који су продати у тиражу од више од пет милиона примерака.

    Дама, која се прославила широм света захваљујући музици за чувено остварење Педра Алмодовара „Високе потпетице”, односно и данас вољеним песмама „Un ano de amor” и „Piensa en mi”, својим гласом „обојила” је и филм „Монтевидео, видимо се” Драгана Бјелогрлића. Први пут је боравила у Београду 2012, када је са словеначким музичарем Мањификом снимала две нумере за „Монтевидео”, присећа се у разговору за „Политику”. Срдачна и на први поглед стидљива дива, која је сате и сате јуче посветила интервјуима за српске медије, за наш лист признала је да воли Београд, јер је град пун историје, који треба истражити, уз опаску (изречену кроз смех) да се нада истраживању и неких ресторана и клубова…

    Шарм шпанске музике
    Концертна авантура која следи после Београда, води Луз Касал далеко од Шпаније – чак у Кину

    – Биће то моје треће гостовање по Кини. Тамо ме врло цене, и сећам се кад сам гостовала у једном кинеском новогодишњем ТВ шоу програму, то је гледало чак седам милиона људи – прича Луз. Следи неизбежно питање: Како објашњава популарност коју у свету ужива музика из Шпаније?

    – Не умем то да објасним, поготово што не певамо на енглеском. И сама сам себи постављала то питање, али немам одговор. Није да сам скромна, али очигледно да шпанска музика има шарм, има то нешто…

    – Но, концерт је најважнији, поготово што ми је први у овој години! Можда ће доћи исти људи од пре три године, и повести са собом своје пријатеље (смех)… Али, знам да ће у публици бити много оних који студирају музику, и изучавају гитару… Таква публика је веома захтевна, што у мени изазива додатну радост – каже Луз Касал. Сећа се да јој је сарадња са Алмодоваром отворила врата света:

    – Ко зна где бих била да нисам отпевала те две песме, и да филм није доживео такву популарност. Било је то једно од најлепших искустава у мојој каријери. И волела бих да се опет сретнем са Алмодоваром у послу.

    Публика вас је упознала захваљујући „Високим потпетицама”, а овде, у Србији, још сте популарнији после музике за филм „Монтевидео, видимо се”…

    Моја веза са филмом је магична. После Алмодовара, написала сам композиције и стихове за филм Алехандра Аменабара „Море у нама”, за које сам добила и највећу и најзначајнију филмску награду у Шпанији – „Гоју”. Онда је на ред дошао и филм „Зачарана шума”, због кога сам се позабавила галицијском народном музиком, а онда и дивни Драганов „Монтевидео”. Сва четири пута, када сам радила музику за филм, то је за мене било неочекивано, али изванредно искуство.

    С обзиром на тако плодно искуство са музиком за велико платно, колико је она кључни део једног филмског остварења?

    Мислим да је музика изузетно важна за сваки филм. На крају, и сами знате колико има филмова које памтимо превасходно по музици, коју смо у њима чули. Ево пре неки дан преминуо је Џорџ Мартин, продуцент који је „Битлсе” учинио славним. А две песме које је компоновао за филмове о Џејмсу Бонду, које су певали Ширли Беси и Пол Макартни су изузетне и те композиције и данас памтимо једнако као и те филмове. Колико је тек важна била музика у Хичкоковим филмовима, коју је радио Бернард Херман… А шта тек да кажем за Енија Мориконеа… Осим што је та музика, коју помињем, изванредна сама по себи, она је препознатљива и ван филма. Захваљујући њој ми се и сећамо тих филмова, и иако је рађена за њих, живи свој живот. Музика и филм некако чине савршен и неизбежан спој.

    Аплауз сабијен у посуду
    Током каријере, овенчана је силним наградама. Осим признања „Гоја”, добитница је и „Латин Гремија” за животно дело, које је доживела као стимуланс, али….–… превасходно их схватам као велики аплауз. Као аплауз који је „сабијен” у једну малу посуду.

    Где после 35 година каријере налазите надахнуће?

    Инспирација ми, као и увек, долази из живота, не само свог, него и људи из мог окружења, али и сваког „обичног смртника”. Живот је тај који у човеку, који ствара музику, погура неко осећање, неки сентимент…

    Здравствени проблеми и борба са раком дојке променили су много тога у вашем животу…

    Знате, сви ми чезнемо за нечим, увек пред себе стављамо велике циљеве. Амбициозни смо и тежимо великим делима, а ја сам, пролазећи кроз све те здравствене проблеме, схватила да се у малим стварима у животу крије срећа. То искуство је, осим тога, у мени пробудило већу сензибилност. А то је за музику од суштинског значаја. Мислим да сада проживљавам најбоље тренутке свог живота.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com