Код нас у Русији постоје они који када причамо о Србији кажу – не можемо ми да будемо већи Срби од Срба, али, у ствари, није тако, зато што Американци могу да буду већи Албанци од Албанаца, Немци већи Хрвати од Хрвата, па зашто ми не можемо, рекао је јуче Пјотр Олегович Толстој у Дому Војске Србије у Београду на међународној конференцији „Мир и напредак уместо ратова и сиромаштва”, поводом 20. годишњице бомбардовања СРЈ. Потомак великог писца додао је да се НАТО агресија не сме заборавити и указао да као православни народи треба да опростимо, али онима који су свој грех спознали. „Опростити им значи да смо признали да су били у праву пре 20 година. Ми се са тим не слажемо”, истакао је Толстој, иначе заменик председника Државне думе Руске Федерације и један од блиских сарадника руског председника Владимира Путина.
Коментаришући пресуду на доживотни затвор Радовану Караџићу, Толстој каже да није проблем имати различита мишљења о томе, али да су, уколико је у трибуналу суђено према правди, морали бити осуђени и Медлин Олбрајт и Бил Клинтон, који су донели одлуку о бомбардовању. Толстој је један од око 300 учесника дводневне међународне конференције, која је јуче отворена у организацији Београдског форума за свет равноправних, Клуба генерала и адмирала, СУБНОР-а и Друштва српских домаћина.
Водећи истраживач Института за холокауст „Шем Олам” из Израела проф. др Гидеон Грајф, аутор књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана”, навео је да „у случају грађанског рата на Балкану и војне кампање НАТО-а из 1999. године, ниједан проблем није решен бомбардовањем”. Једини истински ефекат био је страшна патња и смрт много цивила, што је могло бити избегнуто концентрацијом на дипломатију. Чињенице, оцењује Грајф, показују да је интервенција НАТО-а била заснована на погрешној процени конфликта на Косову, са претпоставком да су насиље спроводиле искључиво српске снаге. „Бомбардовање може бити вредан пример тога како суперсиле морају бити опрезне приликом својих процена и да не посежу за војним интервенцијама са толико ентузијазма када то угрожава цивилно становништво”, поручио је Грајф.
И други учесници конференције су упућивали антиратне поруке, које су биле у вези са осудом НАТО-а и „империјалистичким” плановима и потезима пре свега САД. „Циљ прљавог рата НАТО-а је био распад Југославије… Користе оружје за масовно уништење, а кажу да се боре против тероризма и недемократских режима. Све су то лажи. Њих интересује економија и интереси великих сила”, рекао је Танасис Пафилис, посланик у грчком парламенту и генерални секретар Светског савета за мир.
Председница Светског савета за мир из Бразила Сокоро Гомес навела је да је НАТО рат у Југославији био корак који су преузеле империјалистичке западне силе како би спровеле стратегију светске доминације користећи регион Европе као терен, а имајући за циљ Русију.
Угледни немачки политичар Вили Вимер је у поруци коју је послао, посвећеној ученици Математичке гимназије Сањи Миленковић која је погинула 1999. на мосту у Варварину, истакао да је „редак случај да је тако мало људи лагало толико много људи, као што су то чинили Тони Блер, Јошка Фишер, Медлин Олбрајт”… Министарка из тог времена Маргит Савовић указала је да је одмах после бомбардовања написана књига „Деца оптужују”, у којој су сакупљени материјални докази за неке будуће тужиоце и адвокате за довођење пред суд криваца за смрт 81 детета, чији се подаци налазе у књизи.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић истакао је да „Балкан никад није био прирепак Европе него је родитељ Европе” и подсетио да је у време НАТО агресије био на Косову и Метохији и сахрањивао побијене. Зна, како је рекао, колико је било несреће на КиМ, која се протеже до данас и завршава покушајем да се „жила куцавица српског народа прогласи независном државом”.
НАТО агресија на СР Југославију је злочин који годинама постаје све већи и већи, изјавио је председник Савезне владе у време НАТО бомбардовања Момир Булатовић, наводећи да касније размере почињеног злочина показују да је по последицама на међународни мир и ситуацију у свету тај злочин постао још већи него што је деловао у време извршења. „Чињеница је да је Србија увек бирала праву страну и била на страни победника. Неки данас треба да размисле на чијој су страни”, поручио је министар у Влади Србије Зоран Ђорђевић
Подсетивши да је Државна дума РФ 17. јуна 1999. усвојила одлуку број 4137 о позивању на одговорност тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, која је још на снази, потпредседник Думе Сергеј Бабурин нагласио је да је Солана дужан да буде позван на одговорност као симбол ове НАТО агресије. Сматра да иницијатива за то мора да крене из Србије, „а Русија ће сигурно то подржати”. Навео је и да је неопходно поставити питање кривичне одговорности свих оних који су изазвали напад на СРЈ и додао да је важно и да се постави питање надокнаде материјалне штете која је причињена земљи у целини и грађанима и породицама појединачно.
Венецуеланка на руском, Француз на српском
Вероватно најемотивнији говор одржала је јуче Диа Надер де ел Андри, отправница послова амбасаде Венецуеле у Србији, која управо одлази с те дужности. Говорећи да од 18. века и Томаса Џеферсона до данас, у САД постоји жеља САД да „ставе шапу” на земље Латинске Америке, поручила је да грађани Венецуеле, влада и оружане снаге остају јединствени и чврсти. „Нећемо се предати. Стиже нам подршка из света. Захваљујем и Србији за сву подршку коју сте нам дали… Како ми кажемо „Но пасаран’” (неће проћи)”, рекла је на крају Ел Андари и добила аплаузе учесника скупа који су из поштовања устали и скандирали на шпанском:„Неће проћи”. Отправница послова је говор одржала на руском, а Андреа Котарац, посланик у Регионалном парламенту из Лиона и саветник левичара Жан-Лик Меланшона, говорио је на језику свог деде – српском. Добио је велики аплауз и за речи да „Европа има 750 милиона становника а Србија – седам милиона, али иако мала, Србија нема комплексе, зна како се брани отаџбина и како се за њу жртвује”.
