• Društvo

    Основна школа „Лела Поповић“ у Миљковцу код Ниша, основана 1834. године, суочена са све мањим бројем ученика

     

      

    Миљковац је село двадесетак километара удаљено од Ниша. Налази се у живописном брдовитом крају, а недалеко од друмског и железничког правца
    Београд – Ниш.

    У Миљковцу је основна школа основана пре више од сто осамдесет година, далеке 1834. године.

    Посетили смо основну школу у Миљковцу, сада названу по јунаку из Другог светског рата, Јелени Поповић – Лели, учитељици и борцу.

    Школска зграда изгледа врло лепо – старински (под заштитом је закона), у неколико учионица ђаци седе у скамијама (намерно, има могућности да се набави модеран намештај, али доживљај је сести у скамију и учити школско градиво), а под у ходнику има уметничку вредност и треба га стручно уметнички обновити.

    Зашто смо се одлучили за посету баш Основној школи „Лела Поповић“ у Миљковцу код Ниша?

    Одговор је у демографији Миљковца и околних села.

    За време турске феудалне власти, овде је било довољно народа одговарајућег нивоа свести да оснује основну школу. Какво је стање данас, питамо директора Школе, Драгану Ђорђевић, професора педагогије с преко тридесет година радног искуства, од чега дванаест година у Миљковачкој школи.

    Како је организована Основна школа „Лела Поповић“ у Миљковцу?

    Наша основна школа се састоји од матичне школе у селу Миљковац где се одвија настава од првог до четвртог разреда за ученике из Миљковца и настава од петог до осмог разреда за ученике из Миљковца и околних села у којима постоје издвојена одељења.

    Издвојена одељења Школе постоје у селима Паљина, Веле Поље, Палиграце и Кравље.

    У селу Врело постоји издвојено одељење Основне школе „Десанка Максимовић“ из Катуна код Алексинца, али ђаци из Врела настављају школовање од петог разреда у Миљковцу јер им је то географски погодније.

    Имамо припремни предшколски програм који похађају деца у Миљковцу и у Палиграцу.

    Од 2012. године бавимо се, у већој мери, образовањем одраслих.

    Једна смо од мањег броја школа у Србији чији су радници прошли одговарајуће обуке за образовање одраслих, тако да је Школа верификована од стране Министарства образовања за ту делатност.

    Годинама образујемо одрасле у Казнено-поправном заводу у Нишу, а од текуће школске године и у Дољевцу и Житорађи.

    Колико ученика похађа вашу школу, у матичној школи и у издвојеним одељенима?

    У Паљини имамо једанаесторо ученика, у Веле Пољу такође једанаесторо, у Палиграцу три ученика и петоро деце у припремној предшколској групи и у Крављу седам ученика.

    У матичној школи у Миљковцу имамо три ученика од првог до четвртог разреда и четрдесет ученика од петог до осмог разреда. Говорим само о редовним ученицима школског узраста.

    Примећујемо да је село Миљковац, у последњих шездесет година, спало са око 650 на око 200 становника; Паљина је такође имала преко 600, а сада око 200 становника; Веле Поље је имало преко 1 100 житеља, а сада мање од 500; Палиграце је имало близу 800, а сада око 300 људи; а Кравље је од преко хиљаду дошло до око 400 душа.

    Питамо, како се кретао број уписаних ученика претходних година?

    Текуће школске 2018/`19. године, Школа има 71 ученика школског узраста и петоро деце у предшколској групи.

    Имамо 221 ученика међу одраслима.

    Прошле, 2017/`18. школске године, имали смо 84 ученика. Када сам се ја овде запослила, школске 2006./`07. године, Школа је имала 116 ученика.

    Даље у прошлости, број ученика је био још већи. Школске 1983./`84. године, било је 180 ученика, а школске 1958./`59. године било је укупно 211 ученика.

    Тада, пре шездесет година, очигледно нису сва деца похађала основну школу – било је 148 ученика и 61 ученица.

    Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство?

    Има примера да се ученици, с породицама, одселе и испишу из Школе, али спорадично.

    Прошле године се тако једна породица преселила у Ниш.

    Имамо и супротне случајеве.

    Неколико породица с децом су се, током последњих неколико година, доселиле у Веле Поље и у Миљковац.

    Има ли вишкова наставника и других радника?

    Школа има укупно 48 радника, од чега је осам ваннаставних.

    Седам учитеља и још три наставника имају довољан број часова у нашој школи за пуну радну норму, остали раде у више школа истовремено.

    Вишкова радника немамо, али захваљујући томе што се бавимо образовањем одраслих.

    Када ме већ питате за радни колектив, истичем да сам врло задовољна радом у Школи.

    Код нас нема насиља, а деца, на завршном испиту, показују знање изнад државног просека.

    Имамо ученике, европске прваке у каратеу и стреличаре на европском нивоу.

    Прошле године, наш ђак је учествовао на државном првенству из хемије, као једини учесник из једне сеоске основне школе.

    На крају, морамо да питамо и за проблем школе у Паљини.

    Већ је јавности познато, просторије нашег издвојеног одељења у Паљини су искључене са јавне електричне мреже.

    Укратко, постоји дуг за утрошену електричну енергију од око двеста хиљада динара, настао још за време рата 1999. године, када се у просторијама школе налазила једна војна јединица.

    Наведени проблем би се сигурно решио, али постоји и та околност да се просторије школе у Паљини налазе на спрату зграде која је пре више деценија изграђена за више намена – и за школу, али и за друге делатности.

    Власник зграде, по нама непознатом основу, је Земљорадничка задруга „Трнава“.

    Власник Задруге, просто речено, не жели да сарађује, а без његове сагласности, не може се прикључити електрична енергија.

    Наглашавам да се настава у Паљини одвија потпуно несметано. Настава се одвија преподне, по дневном светлу.

    Када је потребна електрична енергија, укључујемо дизел електрични агрегат који смо обезбедили.

    Посетили смо издвојено одељење школе у Паљини и уверили се да су деца заиста у школским клупама.

    Међутим, када видимо школу искључену са јавне електричне мреже, потпуно нам је јасно зашто се народ исељава из Миљковца и околних села. Ко жели да, у Европи, у двадесет првом веку, пошаље дете у школу где струје има, али из дизел агрегата?

    Ниш, септембар 2018. године

    Текст и фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com