Društvo

Основна школа „Лела Поповић“ у Миљковцу код Ниша, основана 1834. године, суочена са све мањим бројем ученика

 

  

Миљковац је село двадесетак километара удаљено од Ниша. Налази се у живописном брдовитом крају, а недалеко од друмског и железничког правца
Београд – Ниш.

У Миљковцу је основна школа основана пре више од сто осамдесет година, далеке 1834. године.

Посетили смо основну школу у Миљковцу, сада названу по јунаку из Другог светског рата, Јелени Поповић – Лели, учитељици и борцу.

Школска зграда изгледа врло лепо – старински (под заштитом је закона), у неколико учионица ђаци седе у скамијама (намерно, има могућности да се набави модеран намештај, али доживљај је сести у скамију и учити школско градиво), а под у ходнику има уметничку вредност и треба га стручно уметнички обновити.

Зашто смо се одлучили за посету баш Основној школи „Лела Поповић“ у Миљковцу код Ниша?

Одговор је у демографији Миљковца и околних села.

За време турске феудалне власти, овде је било довољно народа одговарајућег нивоа свести да оснује основну школу. Какво је стање данас, питамо директора Школе, Драгану Ђорђевић, професора педагогије с преко тридесет година радног искуства, од чега дванаест година у Миљковачкој школи.

Како је организована Основна школа „Лела Поповић“ у Миљковцу?

Наша основна школа се састоји од матичне школе у селу Миљковац где се одвија настава од првог до четвртог разреда за ученике из Миљковца и настава од петог до осмог разреда за ученике из Миљковца и околних села у којима постоје издвојена одељења.

Издвојена одељења Школе постоје у селима Паљина, Веле Поље, Палиграце и Кравље.

У селу Врело постоји издвојено одељење Основне школе „Десанка Максимовић“ из Катуна код Алексинца, али ђаци из Врела настављају школовање од петог разреда у Миљковцу јер им је то географски погодније.

Имамо припремни предшколски програм који похађају деца у Миљковцу и у Палиграцу.

Од 2012. године бавимо се, у већој мери, образовањем одраслих.

Једна смо од мањег броја школа у Србији чији су радници прошли одговарајуће обуке за образовање одраслих, тако да је Школа верификована од стране Министарства образовања за ту делатност.

Годинама образујемо одрасле у Казнено-поправном заводу у Нишу, а од текуће школске године и у Дољевцу и Житорађи.

Колико ученика похађа вашу школу, у матичној школи и у издвојеним одељенима?

У Паљини имамо једанаесторо ученика, у Веле Пољу такође једанаесторо, у Палиграцу три ученика и петоро деце у припремној предшколској групи и у Крављу седам ученика.

У матичној школи у Миљковцу имамо три ученика од првог до четвртог разреда и четрдесет ученика од петог до осмог разреда. Говорим само о редовним ученицима школског узраста.

Примећујемо да је село Миљковац, у последњих шездесет година, спало са око 650 на око 200 становника; Паљина је такође имала преко 600, а сада око 200 становника; Веле Поље је имало преко 1 100 житеља, а сада мање од 500; Палиграце је имало близу 800, а сада око 300 људи; а Кравље је од преко хиљаду дошло до око 400 душа.

Питамо, како се кретао број уписаних ученика претходних година?

Текуће школске 2018/`19. године, Школа има 71 ученика школског узраста и петоро деце у предшколској групи.

Имамо 221 ученика међу одраслима.

Прошле, 2017/`18. школске године, имали смо 84 ученика. Када сам се ја овде запослила, школске 2006./`07. године, Школа је имала 116 ученика.

Даље у прошлости, број ученика је био још већи. Школске 1983./`84. године, било је 180 ученика, а школске 1958./`59. године било је укупно 211 ученика.

Тада, пре шездесет година, очигледно нису сва деца похађала основну школу – било је 148 ученика и 61 ученица.

Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство?

Има примера да се ученици, с породицама, одселе и испишу из Школе, али спорадично.

Прошле године се тако једна породица преселила у Ниш.

Имамо и супротне случајеве.

Неколико породица с децом су се, током последњих неколико година, доселиле у Веле Поље и у Миљковац.

Има ли вишкова наставника и других радника?

Школа има укупно 48 радника, од чега је осам ваннаставних.

Седам учитеља и још три наставника имају довољан број часова у нашој школи за пуну радну норму, остали раде у више школа истовремено.

Вишкова радника немамо, али захваљујући томе што се бавимо образовањем одраслих.

Када ме већ питате за радни колектив, истичем да сам врло задовољна радом у Школи.

Код нас нема насиља, а деца, на завршном испиту, показују знање изнад државног просека.

Имамо ученике, европске прваке у каратеу и стреличаре на европском нивоу.

Прошле године, наш ђак је учествовао на државном првенству из хемије, као једини учесник из једне сеоске основне школе.

На крају, морамо да питамо и за проблем школе у Паљини.

Већ је јавности познато, просторије нашег издвојеног одељења у Паљини су искључене са јавне електричне мреже.

Укратко, постоји дуг за утрошену електричну енергију од око двеста хиљада динара, настао још за време рата 1999. године, када се у просторијама школе налазила једна војна јединица.

Наведени проблем би се сигурно решио, али постоји и та околност да се просторије школе у Паљини налазе на спрату зграде која је пре више деценија изграђена за више намена – и за школу, али и за друге делатности.

Власник зграде, по нама непознатом основу, је Земљорадничка задруга „Трнава“.

Власник Задруге, просто речено, не жели да сарађује, а без његове сагласности, не може се прикључити електрична енергија.

Наглашавам да се настава у Паљини одвија потпуно несметано. Настава се одвија преподне, по дневном светлу.

Када је потребна електрична енергија, укључујемо дизел електрични агрегат који смо обезбедили.

Посетили смо издвојено одељење школе у Паљини и уверили се да су деца заиста у школским клупама.

Међутим, када видимо школу искључену са јавне електричне мреже, потпуно нам је јасно зашто се народ исељава из Миљковца и околних села. Ко жели да, у Европи, у двадесет првом веку, пошаље дете у школу где струје има, али из дизел агрегата?

Ниш, септембар 2018. године

Текст и фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh