Да ли због тога што је све већ речено када је потписан Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) са НАТО-ом, или једноставно није примећено, тек, на одлуку Народне скупштине после које ће сви припадници ове војне алијансе у Србији имати слободу кретања и дипломатски имунитет, као и бројне друге привилегије, није реаговао нико осим ванпарламентарног и антинатовског ДСС-а. Српски парламент ратификовао је Споразум између Владе Србије и Организације НАТО за подршку и набавку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке, који ће, како тврди влада, обезбедити услове за успешно ангажовање наше војске у мултинационалним операцијама. Председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић изјавила је да овим актом, као и претходним закључивањем ИПАП споразума, „НАТО улази у Србију, иако Србија не улази формално у НАТО”.
У образложењу предлога за потврду овог документа у парламенту, Влада Србије је навела да је Северноатлантски савез пренео овлашћења на Надзорни одбор Агенције организације НАТО за подршку и набавку (НСПА) да закључи споразум о сарадњи са Србијом, „при чему се подразумева да се закључивањем таквог споразума Србији неће доделити статус земље чланице НАТО-а, нити ће Србија полагати право на такав статус”. Како се истиче, у оквиру ангажовања Србије у Партнерству за мир, Министарство одбране Србије „препознало је потребу” за успостављањем сарадње са НСПО-ом.
Према овом споразуму, НСПО, његова средства, приходи и друга имовина биће изузети од свих пореза и других дажбина, осим плаћања комуналних услуга и царина. Поред тога, особље НСПА, укључујући и њихова возила, ужива право слободног пролаза и приступа кроз читаву Србију, док се приступ забрањеним безбедносним зонама усаглашава са надлежним српским органима. Особље НСПА ужива све имунитете и привилегије као и особље Војне канцеларије за везу са НАТО-ом у складу са Бечком конвенцијом. Споразум предвиђа и да особље НСПА не плаћа порез на плате, које добија од те организације, као ни на било коју другу врсту прихода које добије изван Србије.
Влада наводи да уговор са наведеном организацијом обезбеђује правни основ за реализацију „НАТО / Партнерство за мир Поверилачког фонда НАТО-а за делаборацију и уништавање вишка убојних средстава и унапређење капацитета ТРЗ Крагујевац, који је званично покренут средином 2013. године на састанку Политичког партнерског комитета НАТО”. Влада наводи да је предвиђено уништавање око 4.000 тона убојних средстава.
Овим споразумом је предвиђено да „Влада Србије сноси трошкове у области подршке или услуга које затражи од НСПО и које пружи НСПО, као и трошкове у случају престанка важења овог споразума.„
Споразум између српске владе и НСПО-а о сарадњи у области логистичке подршке потписан је најпре 7. септембра у Капелену, Луксембург, па у Београду 14. септембра прошле године, у оригиналу на енглеском и француском језику. Иначе, „сва званична документа која се размене сагласно овом споразуму израђиваће се на енглеском и/или француском језику”.
Санда Рашковић Ивић јуче је оценила да потврђивање овог споразума у Скупштини Србије представља „још један крупан корак на путу потајног увлачења Србије у НАТО, којим је власт закорачила прошлогодишњим потписивањем ИПАП споразума”. Како је оценила, између осталог, актуелна власт овим „одступа са позиција војне неутралности Србије, дрско газећи Резолуцију НС Републике Србије којом је она утврђена 2007. године”.
ИПАП, према званичним наводима, представља интензивни облик институционалне сарадње са НАТО-ом ради пружања помоћи држави партнеру у реформи и модернизацији њиховог система одбране и у потпуности се прилагођава потребама партнера. Сарадња кроз ИПАП организује се у областима политичких питања и питања безбедносне политике, одбрамбеним безбедносним и војним питањима, информисању јавности, науци, животној средини и планирању у ванредним ситуацијама, као и у административним питањима и питањима заштите безбедности и ресурса.
Влада Србије је 24. фебруара 2011. године донела Закључак о покретању процедуре за израду ИПАП-а, да би 20. децембра 2014. године усвојила овај документ, док је на Северноатлантском савету усвојен 15. јануара 2015. године, чиме је сарадња под окриљем овог механизма Програма „Партнерство за мир” практично отпочела.
