• Analize I Kolumne

    OSTAVITE NOVAKA

    Novak.jpeg

    Otkako je počelo stagniranje i lagano padanje Novaka Đokovića sa zvanične ATP liste, nema čoveka koji se nije bavio iznalaženjem problema zbog stanja u kome je ovaj sportski gigant. Pljušte saveti da ostavi način veganske ishrane, da zanemari meditaciju i slične relaksirajuće stvari. Do juče uzor, danas je već neko ko je u sekti – samo da bi se vratio na mesto br.1. na ATP listi.

    Kao da se zaboravilo da je Novak Đoković, jasno i glasno, posle Šangaja, jasno postavio svoje prioritete u budućem životu i radu. Među prve tri stavke nije bilo prvo mesto na ATP listi već porodica, uživanje u tenisu, očuvanje zdravlja. Novak je dokazao da je mudriji od mnogih svojih savetodavaca onog trenutka kada je osetio potrebu da izađe iz besmislene trke sa samim sobom, brojkama na ATP listi i sponzorima koji su lagano počeli da uzimaju njegov život u svoje ruke.

    Zna Novak staro pravilo da pad traje koliko i uspon. Ukoliko se deset godina penjao do vrha, toliko će silaziti sa istog. Stoga je rešio da uživa u tom silasku onoliko koliko mu to bude dopušteno. Novak je u potpunosti ostao dosledan sebi nastavljajujući sa propovedanjem zdrave ishrane – to je onaj isti Novak koji je odbio sponzorstvo “Coca Cole“ svestan da će reklamiranjem tog otrova biti u prilici da bude saučesnik u nečemu ružnom.

    Šampion je doneo odluku. Mnogo puta se ispostavilo a zna šta radi, zašto sada sumnjati u to?

    novak-djokovic-1a

    Nebojša Ozimić

    2 Komentari

    2 Comments

    1. Љубомир Костић

      6. новембра 2016. at 21:33

      Српски менталитет има једну јасно изражену константу – спремнимо смо свакоме све да опростимо, осим успеха. Уколико се неко од нас, на било који начин, макар мало узвисио, морамо да га понизимо; ко је понижен, саплатемо га да посрне; када посрне, гурнућемо га да падне; када падне, згазићемо га. После тога, можемо да му одамо признање – подигнемо споменик или слично. Тако су прошли и Карађорђе (убијен од српске руке), Књаз Милош (протеран из Србије, па се, после много година, вратио), Кнез Александар Карађорђшевић (протеран из Србије), Кнез Михаило (убијен од српске руке), Краљ Милан (протеран), Краљ Александар Обреновић (убијен од српске руке), Никола Пашић (робијао), Димитрије Туцовић (робијао), Светозар Марковић (робијао), Драгиша Цветковић (робијао), Васа Пелагић (робијао и затваран у лудницу), Александар Ранковић (политички поноижен за живота, а на сопственој сахрани понижен и као човек), Слободан Милошевић (изручен страним властима), Зоран Ђинђић (убијен од српске руке)…

      Ја као Србин и грађанин Србије, иако врло слабо пратим спорт, могу Новаку само да честитам на досадашњим успесима и пожелим му пуно успеха у будућем раду, као и личну и породичну срећу. Не видим да је било чиме заслужио другачији однос. Да му дајем савете нећу јер нити познајем човека, нити се разумем у делатност којом се бави, нити ми је било ко тражио било какав савет у вези с тим. (Једна опаска, по кинеском бонтону, а у складу с конфучијанским учењем, непристојно је давати савете некоме ко за савет није питао.)

      Само бих волео да изнедримо више таквих људи као што је Новак Ђоковић – ипак их немамо довољно.

      И да се подсетимо једног немилог догађаја од пре десетак година. Моника Селеш, српска тенисерка мљђарске етничке припадности, је доживела да је гледалац на мечу убоде ножем. Мотив му је био, ништа друго до, мржња према Србима! Новака, хвала Богу, нико није убо ножем зато што је Србин (и по земљи порекла и по етничкој припадности), али верујем да постоје изопачени људи који и њега мрзе слично као што је нападач мрзео Монику Селеш. Мислите о томе.

      Љубомир Костић

    2. VESNA

      13. новембра 2016. at 19:02

      PRVO: Mi koji smo kritikovali Noletov način ishrane, onog Pepea, jogu, meditaciju i druge Noletove iskorake iz okvira hrišćanske i pravoslavne religije (za koju se Nole javno deklarisao da joj pripada), to smo činili iz najbolje namere, a dokaz za to je što ćemo to i dalje raditi, jer je to naš lični stav, a ne pljuvanje na lik i delo naše Legende – Novaka Đokovića. To nikako ne znači da Noleta volimo i podržavamo manje od pisaca ovakvih kolumni i sličnih objava. Naprotiv! Ko je iskren prema Novaku, taj mu je pravi prijatelj, bolji u svakom pogledu od onoga koji ga samo tapše po ramenu, uz ono nezaobilazno: „Volimo Noleta i kad dobija i kad gubi, mnogo je zadužio srpski narod“ i slično. Pa to se podrazumeva, jer da nije tako, ne bi smo ga ni komentarisali. Zato nas ljuti kada nas stavljate u isti koš sa onima koji žive za to da nekog kritikuju, kojima je puno srce kad neko (konkretno Nole) padne i mole Boga da se nikad više ni ne podigne. DRUGO: To da Nole treba da pada onoliko dugo koliko se i penjao na tron, sasvim je OK. Ali Nole je pao malte ne „preko noći“, mnogo ružnije i dramaričnije nego što je to bio slučaj sa Federerom i Rafom, tako da malo ko nije pomislio da „nisu tu čista posla“, pa su i otpočele spekulacije o teorijama zavere, Božijoj kazni, sektama i ostalo. Mnogi su bili zbunjeni i ne treba im to uzimati za zlo, bar ne u toj meri da se koriste kao dokaz za ono čuveno: „Takvi smo mi Srbi, jedva čekamo da komšiji crkne krava“ i ostale gluposti. Ma, nismo takvi – divni smo, u odnosu na ono kakvi bi mogli (i trebali) da budemo s obzirom gde (i kako) živimo. Mogu da garantujem da je 99,99% tih (ovih dana tako prozivanih i popljuvanih) „Noletovih pljuvača“, danas disalo kao jedno, sa onima koji Noletu idu uz dlaku, dok su bodrili i kao deca se radovali Noletovoj pobedi nad Dominikom Timom. Jer Nole je i njima, i nama, možda i jedina svetla tačka u tmurnoj svakodnevici.

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com