Попут светских, и српски медији се у последње време утркују у објављивању интервјуа са актуелним председником косовске владе, Рамушем Харадинајем.
У томе, сматрају чланови Удружења породица косметских страдалника, не би било ништа лоше да су новинари „екслузивних“ интервјуа постављали права питања дојучерашњем највећем зликовцу са црвене потернице, и инсистирали на добијању одговора о злочинима које је он наредио и починио на Косову и Метохији.
-„Стекли смо утисак, као да се постављањем безброј безначајних питања, желело побећи од најважнијег – питања о ратним злочинима – како би се створио привид да је Рамуш Харадинај пристојан, цивилизован човек, демократа који говори српски и залаже се за права Срба на Космету, чак и повратак прогнаних.
Плашимо се да новинари који су последњих дана разговарали са Харадинајем, и немајући ту намеру, осликавши Харадинаја као прихватљивог саговорника и сарадника у неким наредним разговорима и преговорима са званичним београдом, замагљују истину о високопозиционираном припаднику такозване ослободилачке војске Косова за чије се име везује десетине злочина над српским војницима и цивилима током 1998. и 1999. године.
Сигурни смо да ће Харадинајево појављивање у српским медијима и погрешно стварање слике о човеку који је униформу терористе заменио скупим оделом, чак послати нежељени сигнал Специјалном суду за злочине ОВК на Косову, да он и није такав монструм каквим су га Срби доскоро доживљавали“.
Породице косметских страдалника, посебно оне из Пећи, Ђаковице, Дечана, Клине, Истока, чији су најрођенији киднаповани, злостављани, силовани, убијани и масакрирани током 1998. и 1999. године у оперативној зони Дукађини чији је командант био Рамуш Харадинај се ужасавају због стварања нове медијске слике о Харадинају.
Као да се заборавило на суђења за ратне злочине Харадинају пред Трибуналом у Хагу и косовским судовима, и ослобађајућих пресуда „због недостатка доказа“ јер су, подсећамо, сви сведоци против Харадинаја под сумњивим околностима страдали или су нетрагом нестали. Али, и даље постоје писане наредбе које је командант Харадинај потписивао и докази о злочинима, као и његови некадашњи јавно изношени хвалоспеви о почињеним злочинима.
Зато позивамо и прозивамо Тужилаштво за ратне злочине у Београду да се огласи и „освежи памћење заборавнима“ тако што ће изнети своје доказе о ратним злочинима Рамуша Харадинаја, како Специјални суд за злочине ОВК не би стекао привид да смо му макар ми, чланови породица жртава, злодела опростили.
Гордана Ђикановић
Председница Удружења Наташа Шћепановић
