Када је Београђанин Драган Живановић, који већ годинама живи и ради у француском Лиону, летос отишао да обиђе свој плац у Болечу наишао је на невероватан призор – део катастарске парцеле 237/1 био је прекривен гробовима и новоизграђеним спомен-плочама. Наредних месеци покушавао је да разреши ову мистерију, да добије објашњење како се то локално гробље проширило преко његове земље и да са надлежнима дође до прихватљивог решења, али узалуд. Сада изгледа да му није преостало ништа друго него да државу тужи суду.
Нема Драган Живановић ништа против гробља. Навикао се на близину крстача јер се његова дедовина у Болечу одавно већ наслања на сеоско вечно пребивалиште, на којем му је и отац сахрањен. Па ипак, он и његов брат Зоран нису могли ни да сањају докле ће све отићи.
– Близак пријатељ из Гроцке нам је наговестио да се са нашом земљом нешто чудно догађа у шта смо се и сами уверили када смо отишли тамо у августу прошле године. Видели смо да је на површини од око једног ара на нашем плацу постављено петнаестак надгробних споменика. Били смо изненађени и шокирани. Некако бих могао да пређем преко тога да је неко на мом плацу, док сам ја у иностранству, садио паприке или купус, али да је копао гробове и продавао гробна места, то ми не иде у главу – прича Живановић.
Живановићи су се писмено обратили председнику општине Гроцка, разговарали су и са надлежнима из грочанског јавног предузећа „Пијаце и зеленило”, али слаба вајда.
– Незванично смо чули да је на једној од седница Скупштине општине изгласано проширење гробља, али нико нас о томе није званично обавестио, нити нешто понудио. Из неформалног разговора са неким општинарима схватили смо да они ништа не намеравају да покрећу јер нема пара и да једноставно као да желе да нам поруче да тужимо суду – каже Живановић.
Пре неколико месеци Живановић се још једном обратио председнику општине Гроцка Стефану Дилберовићу и прилично оштро му саопштио да ће искористити своје законско право и затражити привремену меру да се његов плац врати у пређашње стање, што би у овом необичном случају значило ексхумацију сахрањених. То би могло да се избегне уколико би општина откупила плац или део плаца Драгана и Зорана Живановића и наставила легално да послује са гробним местима која се сада практично налазе на узурпираном земљишту.
