Захваљујући новом Закону о пореклу имовине, држава ће у 2019. моћи да пронађе сву сакривену имовину политичара, естраде, директора и општинара, као и сваки динар утајеног пореза.
У нацрту овог закона у који је „Блиц“ имао увид, а на коме у Влади интензивно раде, јасно стоји да ће држава добити „механизам да за свакога, у сваком тренутку, може да утврди како се обогатио и да ли је то незаконито“. И то није све, јер ће нови пропис који ће ступити на снагу у првој половини наредне године имати и механизам за наплату незаконито стечених некретнина, аутомобила, јахти, те удела у фирмама или девизне и динарске штедње.
– Основа закона је унакрсна провера имовине коју ће радити посебна јединица у Пореској управи. Поступак се спроводи пажљиво, врло је сложен, а искуства из света показују да може да траје и дуже од једне године. Одвија се мимо очију јавности, а подразумева контролу целокупне имовине и десетина докумената и извештаја. Пореска управа ће практично проверавати имовину, њену вредност и порекло тако што ће детаљно гледати све пореске пријаве и пореске билансе, затим рачуноводствене извештаје и друге евиденције и базе. Све то, потом ће упоређивати са подацима из пореског рачуноводства и других службених евиденција. Ако је неко, рецимо, у јануару 2018. имао имовину вредну 20.000 евра, а током 2018. сваког месеца приходовао 60.000 динара, да би на крају 2018. његова имовина била 500.000 евра, та особа мора да објасни Пореској управи одакле толика неравнотежа имовине и прихода.
Приходи који представљају неравнотежу биће опорезовани по пореској стопи знатно већој од тренутно прописане, а на удару могу да буду многи од политичара, преко естраде, до грађана који су се изненада брзо обогатили – каже наш добро обавештен извор из Владе.
До информација о постојању непријављене имовине порезници ће долазити на различите начине. Провере ће радити на основу података из својих извора, по пријавама грађана, али и на бази информација о којима се прича у јавности.
– Све је више оних који пријављују да им је комшија купио луксузну некретнину или аутомобил, а да нико не зна откуд му новац за то. У развијенијм земљама људи доживљавају као грађанску дужност да порезницима пријаве свако трошење пара познаника и комшија за које нема логичног објашњења. Највише је њих који се правдају причама да су имовину наследили или да су је купили на кредит. После се испоставља да је велики број њих имовину стекао на нелегалан начин – објашњава наш извор и додаје да би преглед имовине највероватније могао да траје четири до пет година уназад.
Kако сазнајемо, казна би кроз опорезивање могла да буде прилично висока и да износи значајан део укупне вредности имовине (пре две године у Влади су помињали износ од чак 50 одсто тржишне вредности имовине), а након опорезивања ни кривични поступак не би био искључен. Практично, уколико Пореска управа у поступку утврђивања имовине, њене вредности и порекла утврди да постоји сумња да је извршено кривично дело, обавестиће полицију, јавно тужилаштво и друге надлежне органе.
Министар финансија Синиша Мали недавно је изјавио да је нацрт закона о пореклу имовине у завршној фази и да се очекује да ће јавна расправа бити организована у наредних неколико месеци.
Према његовим речима, циљ Владе је да се направи закон који ће дати могућност да се утврди порекло имовине, али и да се избегну злоупотребе.
Први пут о закону 2001. године
Иницијатива за доношење Закона о пореклу имовине у Србији први пут је покренута пре 17 година, тачније у јануару 2001. године. Званичне институције и готово све странке на власти од тада су његово доношење најављивале најмање десет пута.
Један од познатијих примера у свету на коме су порезници радили унакрсну процену имовине је случај оца некада најбоље тенисерке света Штефи Граф. Петер Граф је 1997. ухапшен због утаје пореза, а у затвору је провео три године и девет месеци. Немачка је његов предмет радила пуне три године и тек након пресуде обелоданила резултат.
Извор: Блиц
