BEOGRAD – Izložba „Ko je soko – taj je Jugosloven“ autorke Veselinke Kastratović Ristić, muzejske savetnice Muzeja istorije Jugoslavije, otvorena je večeras u Muzeju 25. maj.
Na postavci je izloženo više od 150 predmeta (svečane odore, sokolske haljine, kape, značke, dokumenta, razglednice, štampani materijal, program sleta, program svečane akademije, nacrti sokolskih domova) i oko 100 fotografija.
Izložba je podeljena u četiri celine: organizacija i članstvo, sletovi, sokolski domovi i delatnost, a izloženi su predmeti iz kolekcije MIJ, 11 muzeja iz Srbije i pet privatnih kolekcija.
Kastratović Ristić je rekla Tanjugu da su ovom izložbom iskoračili iz socijalističkog perioda, kome pripada najveći broj predmeta u fondu MIJ-a.
„Sada smo u međuratnom periodu i govorimo o sokolskom pokretu kao jednom od značajnih autentično jugoslovenskih pokreta, pokretu koji je ostavio veliki broj manifestacija, građevina koje ne prepoznajemo kao sokolsko nasleđe“, istakla je ona.
Autorka je ispričala da je sokolski pokret nastao 1862. u Češkoj kao odgovor na pokušaj germanizacije slovenskih naroda u okvirima Austrijske monarhije, a već sledeće godine ta ideja izlazi iz okvira Češke i postaje panslovistička, prihvaćena na svim slovenskim prostorima osim u Rusiji.
Prema njenim rečima, karakteristično za sokolski pokret bio je autentični odnos prema Jugoslaviji odnosno jugoslovenskom narodu, troimenom, ali jednom narodu.
Pokret koji je počeo kao gimnastički, proširio se na više delatnosti – kulturu, graditeljstvo, zalagali su se za uvođenje fizičkog vaspitanja u škole i za ravnopravan odnos prema ženama.
„U osnovi to je bio oslobodilački i otadžbinski pokret, ali je želeli su da kroz parolu ‘U zdravom telu zdrav duh’, pokušaju da pokažu da će svi oni koji istraju, biti spremni da se uzdižu i intelektualno i dovoljno sposobni da pokrenu napred nacionalnu ideju“, istakla je Kastratović Ristić.
Soko je, kako je istakla Ristić, onaj koji je voljan da uradi nešto za svoju zemlju, za svoj narod, da bude fizički spreman, moralno jak, čist i da dostigne moguću savršenost, dodavši da bi svi srpski sportisti koji nas danas predstavljaju u najboljem svetlu, mogli da budu sokoli.
Autorka izložbe je skrenula pažnju i da je mnogo toga što vezujemo za socijalistički period, poput štafeta, sletova, parole „Bratsvo i jedinstvo“, himne „Hej, Sloveni“, zapravo jsokolsko nasleđe.
Koautorke projekta su Jovana Karaulić, doktorantkinja na Fakultetu dramskih umetnosti i Vladana Putnik, saradnica Filozofskog fakulteta.
Karaulić je istakla da je sokolska tradicija deo individualnog sećanja, ali ne i kolektivnog pamćenja zajednice.
„Ono što je nama bilo vazno da samom postavkom pokažemo u kojoj meri su obrisi tog sećanja prisutni, dok je za nas sa istraživačke strane bilo značajno upoznavanje sa dubinom i važnošću materijala na koji smo nailazili u toku samog istraživanja“, rekla je ona.
Karaulić je naglasila da je i vizuelni aspekt deo promišljanja u kontekstu onoga čega se sećamo u vidu obrisa, s jedne strane, i dokumentarističkog pristupa, s druge strane.
„Uz pomoć dizajn studija ‘Petokraka’ došli smo do rezultata da je izložba podeljana na dva dela – jedan konceptualni, u kome imamo instalaciju i sve ono što bi trebalo da znači impresiju i utisak u odnosu na neko indivudualno sećanje koje imamo, a drugi deo izložbe je posvećen predmetima i onome što jeste dokumentarni prikaz kako je sve to izgledalo tada“, objasnila je koautorka.
Posetioci će izložbu moći da vide do 29. maja.
VESELINKA KASTRATOVIC RISTIC
POSETIOCI IZLOZBE
VESELINKA KASTRATOVIC RISTIC
POSETIOCI IZLOZBE
VESELINKA KASTRATOVIC RISTIC
POSETIOCI IZLOZBE
VESELINKA KASTRATOVIC RISTIC
VESELINKA KASTRATOVIC RISTIC
VESELINKA KASTRATOVIC RISTIC
