Са Дигиталног самита западног Балкана у Београду, који је завршен данас, упућене три нове иницијативе региону: да се оснује регионални портал отворених података, портал за евидентирање свих предузећа као и да се међусобно признају електронске идентификације.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е-Управу Владе Србије, рекао је да су отворени подаци „нафта 21. века” за ИТ компаније и да је Влада Србије опредељена за регионално повезивање и улагање у ИТ инфраструктуру и пројекте.

Када је реч о отвореним подацима, идеја је да се што више поспеши понуда ових података али и потражња за њима, и да ИТ компаније и стартапови имају приступ овим подацима.

Друга иницијатива везана је за оно што је већ Агенција за привредне регистре Србије урадила заједно са Македонијом, а то је подизање регионалног портала на којем би били евидентирани сви привредни субјекти из региона. Трећа иницијатива, која је упућена из Београда, јесте ширење признавања електронских идентификација у региону. Србија и Црна Гора су јуче на самиту потписале управо споразум на ову тему.

На министарском панелу „е-Србија” чланови кабинета премијерке Ане Брнабић сумирали су ко је докле стигао у дигитализацији свог сектора.

– Грађани Србије у више од милион и по случајева нису морали да одлазе на шалтер по „папирна” документа и то говори да дигитализација јавне управе значи уштеду новца, енергије и времена – рекао је министар државне управе и локалне самоуправе, Бранко Ружић. Према његовим речима кључно је било усвајање Закона о општем управном поступку, који је увео обавезу да државни органи размењују податке, а не да „грађани буду наши курири”. – После тога одлучили смо да дигитализујемо рад. Многе базе смо повезали са матичним књигама. Законом о матичним књигама увели смо обавезу да се све матичне књиге пребаце у електронски облик. То смо успешно завршили – рекао је Ружић.

У координацији са МУП-ом, Ружић наводи да је и пребацивање књиге држављана у електронски облик приведено крају. Он сматра да више нема оног страха када је реч о реформи јавне управе као што смо имали раније, попут домородаца у филму „Богови су пали на теме” који се плаше флашице кока-коле.

Министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, навео је да 73 одсто грађана Србије има личну карту са чипом, која омогућава јединство података на том документу, тако да и други органи брзо и једноставно могу приступити информацијама. – Грађани могу користити и могућност да продуже регистрацију моторних возила без доласка у полицијску станицу, замене старе возачке дозволе на папиру новима – рекао је Стефановић. – Захваљујући дигитализацији у протеклој години обављено је 30 одсто више инспекцијских надзора, а захваљујући систему е-Инспектор олакшан је и модернизован рад инспекција је – оценио је Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

– Када је реч о дигитализацији банкарског сектора број корисника мобилног банкарства међу потрошачима у Србији повећан је чак 20 пута у последњих шест година – рекла је Драгана Станић, вицегувернер Народне банке Србије.

– Финансијски систем је сада можда најдигитализованији део економије – рекла је Станићева.

Како је истакла инстант плаћање је најсавременији вид плаћања у свету и може се извршити у рекордном времену на сваком месту. Тако је до сада од 22. октобра, каже, реализовано два милиона трансакција у вредности од 30 милијарди динара, са просечним трајањем трансакције од 1,17 секунди.

Снежана Јаковљевић, из Банке Поштанска штедионица, сматра да сви морају да теже ка дигитализацији, која подразумева велика иницијална улагања која дугорочно заправо значе смањење трошкова за те процесе. – Свесни смо да се још увек највећи број трансакција обавља у готовини. Све банке, са изузецима, нуде услуге од онлајн кредита до увида у трансакције и увида у задуженост – рекла је Јаковљевићева.

Нагласила је да се банке припремају и за увођење плаћања преко QР кода, те да већ назире скоре измене Закона о платним услугама.