• Gradovi

    ОТВОРЕНО ПИСМО OДБОРНИКА ОПШТИНЕ ПАРАЋИН

     

     

    Ми, одборници скупштине општине Параћин, не оспоравајући право државним службама да раде свој посао, оштро се противимо:

    • намештању доказа и исценирању непостојећих кривичних дела,
    • изнуђивању „признања“, за кривична дела која нису извршена, употребом мучења жртава, противно конвенцији о људским правима
    • злоупотреби хапшења као методе одмазде према лицима која се у датом року не повинују „наређењу“ да приступе Српској напредној странци
    • коришћењу ауторитета радника полиције, руководилаца полиције и сличних државних служби и њиховом директном укључивању у „политички рад“, и њиховом личном ангажовању, уз претње хапшењем, претње употребом државних служби за уништавање предузећа, репутације, а како би се грађани присилили да одустану од политике или приступе Српској напредној странци
    • давању овлашћења лицима која немају положај у државној администрацији да управљају државним службама, какве су полиција и инспекције као инструментима силе против политичких противника
    • медијским манипулацијама и организованом коришћењу „лажних вести“ у „политчкој борби“ од стране СНС-а уз медијску цензуру

    Све наведене методе злоупотребе државних служби, према нашим сазнањима, користе се у Параћину у циљу „прекомпоновања“ локалне власти и онемогућавања политичких противника СНС-а да учествују на изборима.

    У овом отвореном писму, ближе ћемо описати наведене методе, уз примере који се односе на догађаје у Параћину, о којима имамо сазнања.

     

    Прва метода: Изнуђивање „признања“ уз намештање „доказа“ уцењивањем посредника

    На основу „анонимних пријава“ које пишу, представници повереништва СНС-а, организују се полицијске провере сарадње предузећа и предузетника која по природи своје делатности сарађују са јавним предузећима и установама.

    Уколико се не пронађу никакви недостаци, који би се могли искористити у следећој фази за изнуђивање признања неоснованим притвором, привредник који сарађује са јавном службом позива се наводно у просторије полиције, просторије СНС-а, викендице на Грзи или неко друго „скровито место“.

    У овим просторијама, дочекује их наводно, „мешовити партијско полицијски тим“, састављен од лица која се представљају као инспектори из Параћина или највиши представници полицијске станице из Параћина, затим лица која се представљају као „колеге из Ниша“, а у друштву једног од повереника СНС-а.

    Од привредника се тражи да „призна“ да је „давао новац руководиоцу јавног предузећа или установе“ или другом лицу које има нека јавна овлашћења.

    Уколико не „призна“, а до сада нико није признао, најпре му се прети потпуним уништењем фирме, путем инспекција, полиције, државних служби, криминалаца који ће „доћи из Београда“.

    Овакво признање, уколико се изнуди, искористило би се опет за следећу фазу, за изнуђивање „признања“ неоснованим притвором.

    Овај привредник може да буде и власник великог предузећа, али и обичан таксиста који се наводи да оптужи комуналног инспектора претњом одузимањем аутомобила.

    У следећем кораку привреднику се предлаже да фингира давање мита, тако што ће однети обележене новчанице неком руководиоцу у договору са „тимом“, јер „екипа из Краљева је спремна да одмах предузме мере и то неће имати ништа са нама“.

    Наравно, руководилац о којем је реч никакав новац није тражио, довољно је да буде неопрезан и да прихвати да се сусретне са уцењеном особом.

    У страху и како не би дошли у ситуацију да невине људе излажу претњи хапшењем, а себе малтретирању инспекција и криминалаца, привредници отказују дугогодишњу сарадњу са општином или избегавају да се појаве на јавним набавкама код општинских јавних предузећа и установа.

     

    У једном случају дошло је и до продаје предузећа другом власнику, блиском СНС, након наводне посете повереника СНС за Параћин и лица за које је власник предузећа сматрао да су „државни службеници“, а који су му објаснили да ће „проћи као Мишковић“ или ће неко од његове пунолетне деце бити приведен и задржан у притвору због убачене мање количине неке забрањене супстанце приликом контроле возила која користе.

     

    Друга метода: Изнуђивање „признања“ претњом неосновнаним притвором и оптуживањем за непостојеће „тешко дело“

    У овом случају се банални прекршај који се пронађе у полицијској контроли прогласи озбиљним кривичним делом, обично „трговином утицајем“ како би се створио основ за неосновани притвор.

    Затим се од окривљеног, који није сам мета која се циља у акцији, тражи да „призна ко му је наредио да то чини“ уз стављање у изглед блаже казне. На овај начин се застрашивањем жели изнудити „признање“ које ће бити основ за хапшење следеће особе, иако је „признање“ и очигледно лажно.

    Уколико „окривљени“ не „призна“ и не оптужи још неког следећи корак је претња притвором од више месеци.

    Претња притвором, који је потпуно без основа, пошто и није реч о стварном кривичном делу, већ о конструкцији, служи као средство мучења, којим се код окривљеног изазива јака душевна бол.

    Образложење је увек исто, саслушаће се низ сведока, нема радника у тужилаштву па ће саслушања ићи темпом од једног сведока месечно и „окривљени“ може да остане у притвору и годину дана.

    Онда се као „спасоносно“ решење нуди „признање кривице“ и у ситуацији кад им се најављује да могу да проведу и годину дана у притвору, „окривљени“ радо пристају да „признају“ и да су урадили оно што сигурно нису за казну од неколико месеци кућног затвора.

    На овај начин, мучењем, у ситуацији кад лажно окривљени осећа велику душевну бол, противно конвенцији о људским правима, људи се присиљавају да признају и шта сигурно нису урадили.

    Две особе су о томе јавно говориле, Данијела Радоњић и Биљана Миленовић Стојановић, тврдећи да је искључиви разлог за њихово признање кривице то што су бирале између вишемесечног притвора без основа који им је стављен у изглед и вишегодишњег суђења током којег ће имати ограничена права и затворске казне у форми кућног затвора уз материјалну „одштету“ за штету која заиста није направљена.

    Остала лица која су износила исте тврдње, нису о томе говорила у јавности, али списак од два лица није коначан.

    На овај начин могуће је да било које лице, суочено са мучењем кроз претњу неоснованим притвором, оптужи било кога другог, што би се затим узело као основ за неосновано притварање тог другог лица.

     

    Трећа метода: Претња и претња хапшњем да би лице прешло у СНС или у циљу присиљавања лица да напусти политику.

    Лицима којима је професија таква да комуницирају са великим бројем људи прети се да ће им се подметнути докази, да ће бити притворени и јавно дискредитовани.

    Обично се ради о људима од великог професионалног интегритета, пре свега лекарима.

    На пример, лекару се стави у изглед да је „следећи за хапшење“, да ће му неко оставити „шта год“ у ординацији, људи се доводе у стање сталне сумње, страха да могу да буду жртве намештања доказа, што изазива велику душевну бол и заправо представља метод мучења људи.

    Онда, док су у том сталном страху, који изазива велику душевну бол, мучени на тај начин, ставља им се у изглед да ће све престати ако напусте политику или још боље пређу у СНС.

    Да би претње биле уверљивије, често се дешава и да их посете на послу или чак код куће лица која „нису одавде“, лица која се представљају као „полицајци“, „БИА“ или неки други државни службеници, у пратњи функционера СНС-а, који им пренесу шта се планира уколико не поступе по захтеву.

    Један од јавних функционера Општине Параћин због оваквог притиска поднео је оставку и повукао се са јавне функције.

    Нека од лица која су прошла кроз ову тортуру, тврде да им је речено да ће и остали јавни функционери проћи на сличан начин, а да ће „председник општине бити потпуно уништен и дискредитован“.

    Наводи се и да се лица за које се процени да би могли бити од користи СНС-у на будућим локалним изборима (на пример – познати привредник из села) контактирају на тај начин што их зове неко од полицијских руководилаца и заказује састанак са повереником СНС за Параћин, што се доживљава као јасан притисак.

     

    Четврта метода: Откази и притисци на чланове породице

    Један одборник добио је отказ у предузећу под државним утицајем, зато што је, како му је пренето, руководиоце позивало лице које се представљало као високи функционер СНС-а. Руководилац је наводно позиван и од стране локалних повереника СНС-а.

    Још две одборнице остале су без посла, јер за њих више није било места у државним установама у којима су радиле, а на једно од та два места одмах је запошљен други радник за кога се тврди да нема одговарајуће квалификације.

    На сличан начин врши се и притисак на породице одборника и јавних функционера. Супруга заменика председника општине, после послатих упозорења, пред крај радног века премештена је на рад у суседну општину, а супруга начелника одељења за урбанизам смењена и постављена на ниже радно место.

     

     Пета метода: Дискредитација у јавности и медијске манипулације

    Преко пет стотина објава са лажним вестима емитовано је у протекле две године против лица која обављају послове у локалној самоуправи.

    Механизам рада је следећи: Лажна вест појави се на нерегистрованом порталу, затим је пренесу „медији“ које контролише СНС са државним покривањем, па је потом „коментаришу“ више пута различити функционери СНС који имају и државне функције.

    На тај начин потпуно лажна вест на крају добије уверљивост јер о њој говоре „државни функционери“ и преносе је „медији“ са државним покривањем.

    Овакве објаве рециклирају се у бесконачност, деле као штампани материјал и „потпуна истина“ од куће до куће од стране активиста СНС.

    Правна заштита жртава је слаба, Савет за штампу много пута донео је одлуке којима је усвојио жалбе жртава и такве објаве прогласио јасним примерима кршења новинарског кодекса, а у два случаја донете су и пресуде (после две године) против таблоида, од којих је једна правоснажна.

    Портале са лажним вестима немогуће је тужити због сакривања власништва, текстова без потписа и зато што није реч о регистрованим медијима, па се на њих не примењује закон, па у скоро свим случајевима није ни могуће било шта предузети.

    У осталим случајевима слаба утеха је објављивање незапажених „демантија“ што се редовно чини.

    Врхунац медијске манипулације је крађа мобилног телефона Биљане Миленовић Стојановић на радном месту, вероватно због намере да се провери њена комуникација са другим јавним функционерима. Лица која су украла телефон, затим су организовала да се коришћењем њеног фејсбук налога постави лажна објава којом је „оптужен“ председник општине за наређивање незаконитих радњи Биљани Миленовић Стојановић (која је једна од особа којој су изнуђена „признања“ претњом притвором). Објава је постављена у 19.00 на слабо праћеном профилу да би затим у 20.00 „медији“ са државним покривањем које контролише СНС од тога направили „главну вест“.

    Иако је Биљана Миленовић Стојановић путем објаве по преузимању свог профила, а затим исте вечери и у видео изјави на интернету демантовала ове објаве, да би их поново демантовала за медије наредног дана у опширном интервјуу, на телевизији „Пинк“ ова лажна објава (демантована, уз објављивање демантија и на самом „Пинк“-у) у петак 30. августа у јутарњем програму приликом гостовања државног секретара Ненада Нерића из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања коришћена је као потпуно истинита.

    У овом случају стичу се сва суштина медијске манипулације, коришћење лажних објава, до којих се у овом случају стигло и крађом телефона, потпуно игнорисање демантија који је објављен и на медијској кући која је извршила манипулацију, коришћење присуства јавног функционера СНС-а да се да уверљивост манипулацији.

     

    Шеста метода: Медијска цензура

    После промене власништва над локалном телевизијом у више случајева забележена је цензура садржаја о локалној самоуправи у случајевима када је СНС помињан на седницама скупштине општине или у другим јавним обраћањима.

    Последњи пример је цензура говора председника општине на седници скупштине општине од 26. августа који је у потпуности избачен из друге верзије вести.

     

    Закључак

    Наведени примери притисака и злоупотребе државних инстуција у сврхе остваривања политичких циљева СНС нису једини, али су довољно илустративни да се разуме у каквој атмосфери живе грађани Општине Параћин.

    Голи оток, као место за кажњавање политичких противника, више не постоји, био је актуелан у једној другој земљи. У земљи у којој сада живимо, окупираној од стране политичко – криминалних структура које злоупотребљавају државне институције, ново место страдња, што се нас тиче, зове се Краљево.

    ОДБОРНИЦИ

    СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ПАРАЋИН

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com