Gde god postoje pravila, neko će ih prekršiti. Zato će činjenica da ne poštujete raspored čišćenja koji ste uspostavili sa cimerima to neminovno voditi do vrštanja i duboko ukorenjene gorčine koju ćete osećati jedni prema drugima. Kada smo odlučili da živimo zajendo pre dve godine, namerno smo izabrali lakši put – bez pravila i rasporeda. To nas jepoštelo loše enrgije, mada i dalje tu ima loših strana.

Nakon nekog vremena, postalo je teško voditi računa o tome čija je odgovornost brdo sudova u sudoperi ili džezva za kafu koja je misteriozno nestane negde na terasi i nema je već nekoliko dana (ili nedelja).

Najuzbudljivije stavri u našem stanu se uglavnom dešavaju u kuhinji, dok kuvamo, jedemo i čistimo (ili tačnije, ne čistimo). Iako se većina naših razgovora, kao dugogodišnjih studenata fotografije, običano svodi na priču o fotografiji, bilo je samo pitanje vremena kada ćemo početi da istažujemo mikrokosmos kuhinje, sa fotoaparatom u rukama.

Od tada, redovno beležimo čemer i jad koji nastaje kada zaboravimo da sredimo za sobom. Samo da razjasnimo jednu stvar – iako se u Nemačkoj, gde živimo, godišnje bace ogromne količine hrane, mi supu nismo namerno ostavili da se ubuđa. Ovo su fotografije izgubljenog blaga koje smo pronašli negde duboko u našem frižideru. Nekako, fotografija je postala vrsta savršene terapije kojom lečimo vizuelne traume koje smo priredili sami sami u poslednjih nekoliko godina.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu