Novi petogodišnji plan razvoja NR Kine

* Do sada je u Kini doneto 13 petogodišnjih planova. U protekloj deceniji je ekonomska ravnoteža pomerena sa državne privrede u korist tržišta i privatnog vlasništva i vlasti sada plan nazivaju svojim „Socijalnim i ekonomskim programom“

Autor: Borislav Korkodelović

Zasedanje Svekineskog nacionalnog kongresa (SNK), najznačajniji godišnji domaći politički događaj u Narodnoj Republici Kini, završen je prošlonedeljnim usvajanjem, između ostalih zakona, izveštaja o radu vlade i donošenjem novog petogodišnjeg plana razvoja najmnogoljudnije zemlje na svetu. Dva dokumenta obuhvataju jednodecenijski period, od 2010, tokom koga je NR Kina postala druga najveća nacionalna privreda u svetu, i određuju joj pravac dostizanja srednje razvijenog društva 2020.

U Kini ima mišljenja da je petogodišnji plan „možda najlakši način da se stekne potpunija slika o tamošnjoj privredi i društvu“. U Kini su prvu petoletku počeli 1953, kao kopiju one u Sovjetskom Savezu, koja je postavljala ciljeve za sve, počev od proizvodnje čelika do uzgajanja domaćih životinja.

Do sada je u Kini doneto 13 petogodišnjih planova. U protekloj deceniji je ekonomska ravnoteža pomerena sa državne privrede u korist tržišta i privatnog vlasništva i vlasti sada plan nazivaju svojim „Socijalnim i ekonomskim programom“. Dokument je odavno izgubio centralističke karakteristike već se usredsređuje na političke prioritete i tek pokoji numerički cilj.

Stručnjaci na Zapadu priznaju da su petogodišnji planovi bili ključni za mnoge od privrednih i socijalnih dostignuća u Kini, državi sa preko 1,35 milijardi ljudi na površini od više od 9,7 miliona kvadratnih kilometara koja je posle oslobođenja 1949. bila izrazito agrarno društvo. Sve je više mišljenja da bi naročito zemlje u razvoju mogle da koriste neke od kineskih mudrosti u sastavljanju petogodišnjih planova.

Premijer vlade Li Kećijang je na početku zasedanja 12. SNK 5. marta istakao da su uspešno ispunjeni svi glavni zadaci i ciljevi u ekonomiji i društvenom razvoju za period od 2011. do 2015. U zemlji je tokom 12. petogodišnjeg plana ostvaren impresivan razvoj, održana visoka stopa privrednog rasta i odlučujući napredak u strukturnoj reformi nacionalne ekonomije, kazao je premijer pred oko 3.000 poslanika SNK.

Premijer je izneo da je ukupan domaći proizvod (BDP) Kine tokom pet godina rastao po prosečnoj stopi od 7,8 odsto. Kina je u 2015. imala nominalni (kada se ne odbije inflacija) BDP od 10,42 biliona dolara ili 14,4 odsto globalnog BDP. Postala je najveća trgovačka zemlja po pitanju roba, te veliki investitor u inostranstvu.

Li je istakao poboljšanja infrastrukture širom zemlje i velike proboje u naučnim i tehnološkim novinama. Napredak je ostvaren u letovima ljudi u svemir, programu istraživanja Meseca i dubokih morskih voda.

Li je, takođe, naveo unapređenje životnog standarda Kineza i značajan socijalan razvoj. Smanjen je jaz u prihodu između gradskih i seoskih oblasti, a osnovno zdravstveno osiguranje je prošireno na sve stanovnike. Više od 100 miliona stanovnika seoskih područja izvučeno je iz siromaštva, a preko 300 miliona stanovnika ruralnih oblasti dobilo je pristup čistoj vodi za piće, naveo je Li.

Novi plan je, smatra se u Pekingu, nova šansa za utvrđivanje kako će Kina projektovati svoju budućnost u narednih pet godina, planirati ciljeve, baviti se sa izazovima i preobražavati. Dokument je u SNK usvojen posle više meseci rada na nacrtu tokom kojih su pribavljana mišljenja članova KKP i drugih stranaka, vodećih privrednika, trgovinskih udruženja, javnosti…

Tokom 13. petogodišnjeg plana predviđena je prosečna stopa rasta BDP iznad 6,5 odsto. Rukovodstvo KKP na čelu sa generalnim sekretarom i predsednikom države Si Đinpingom i vlada su postavili cilj da do 2020. nominalni BDP bude 13,8 biliona dolara. Tada bi per kapita BDP, meren paritetom kupovne moći (PPP, po tržišnim cenama), bio udvostručen u odnosu na onaj iz 2010, koji je, prema podacima Svetske banke, izneo 6.810 dolara (konstantnim iz 2005). Jaz u prosečnim BDP po stanovniku između najveće privrede Sjedinjenih Američkih Država i Kine bio je smanjen sa sadašnjih 7:1 na 3:1. Neki strani analitičari misle da bi onda bilo samo pitanje vremena kada će NR Kina postati najveća nacionalna ekonomija u svetu.

Ankete po kineskim medijima, međutim, pokazuju da je obične ljude najviše zainteresovao cilj u 13. petogodišnjem planu da tokom 2016. bude otvoreno preko 10 miliona novih radnih mesta, a do 2020. najmanje 50 miliona. U NR Kini iz siromaštva do 2020. treba da bude izbavljeno preostalih 55,75 miliona ljudi u seoskim područjima, a sa istom odlučnošću je proglašen rat zagađivanju prirode, budući da je smog postao glavna ekološka i zdravstvena briga. Ulaganja u istraživanja i razvoj će porasti na 2,5 odsto BDP, u čijem će rastu nauka i tehnologija učestvovati sa 60 odsto.

Ove godine izbori

Narodni kongresi su osnova političkog sistema u Kini. Svekineski narodni kongres (SNK) je najviši organ vlasti, sastavljen od predstavnika iz provincija, autonomnih pokrajina, gradova pod direktnom centralnom upravom, specijalnih administrativnih regiona i vojske. SNK ima zakonodavnu moć. Mandat SNK traje pet godina i on zaseda jednom godišnje, u martu. Dok SNK nije u zasedanju, vrhovnu vlast ima njegov Stalni odbor. Ove godine će više od 900 miliona kineskih birača direktno birati više od 2,5 miliona predstavnika na nivou opština i okruga, četvrtog i trećeg nivoa administrativne podele Kine, iznad kojih su prefekture i provincije. U pitanju je izbor više od 90 posto zakonodavaca na svim državnim nivoima. Oni potom biraju predstavnike gradskih narodnih kongresa, a ovi zastupnike po pokrajinama. Zastupnici SNK glasaju za predstavnike kongresa iz pokrajina, autonomnih regija i gradskih oblasti.