• Ekonomija

    Pada sneg, a oni još beru maline

    malinaFoto: Guliver/Getty images, ThinkstockIlustracija

    Rade Pejić iz požeškog sela Zaselje malinu gaji na oko pet hektara, a većinu zasada čini sorta „heritidž“, koja u odnosu na „vilamet“ stiže kasnije, a i manje je podložna virusima.

    „Ova malina je veličine ‘mikera’, ima dovoljan procenat šećera i suve materije, za razliku od ‘polke’, koja je isto jesenja malina, ali nema to što ima ‘heritidž'“, kaže Pejić.

    Sezona berbe „heritidža“ traje od maja do početka decembra, ne zamrzava se, već se sveža distribuira trgovinskim lancima.

    Zbog cene malina na put u Poljsku

    Za ovom vrstom maline potražnja je velika, a cena je daleko veća u odnosu na druge sorte.

    „Isplati se gajiti ovu malinu i mislim da ćemo proširivati zasade. Planiramo da je sadimo u plastenicima kako bismo produžili berbu i u decembru“, rekao je Pejić.

    Berba maline tokom jeseni dobra je prilika da sezonski radnici dodatno zarade. Radnici dnevno naberu oko 1.200 kilograma.

    Zabeleli se vrhovi: Pada sneg po Srbiji

    „Isplati se, zaradimo negde oko 60.000 mesečno, nekad i više u zavisnosti koliko se radi. Malo je nezgodno zbog vrućine i hladnoće, ali preživi se sve“, priča Mirjana Stanković iz Požege.

    Sorta maline „heritidž“ veoma je zastupljena na području Severne i Južne Amerike, ali se poslednjih godina zbog sve učestalijih i različitih zahteva tržišta, čak i u Čileu i Americi umesto te sorte sade „miker“ od jednorodnih, a od dvorodnih čitave grupe“, izjavio je Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo Čačak.

    Procene su da se malina u Srbiji gaji na oko 14.000 hektara. Najzastupljenija je sorta „vilamet“, a zatim „miker“ i „heritidž“.

    Link Izvora

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com