ПАЛИЋ – Kако да Палић поново добије статус бање и постане центар здравственог туризма била је тема је округлог стола који је прошле године одржан у “Малој гостиони“, у прелепом месту надомак Суботице.
Учестовали су стручњаци из земље и иностранства.
Због лепоте природе и архитектуре у стилу сецесије која буди дух прохујалих времена, Палић је омиљено туристичко место на северу Србије.
Нема дилеме да је Палић – Панонски бисер.
Нажалост, он је још дубоко у муљу, прекривен алгама.
Нема дилеме да треба више користити термалну воду која се налази на 800 метара дубине, а сада служи за снабдевање базена и загревање појединих хотела.
Оно што сада недостаје је комплекс бање, модерних садржаја за релаксацију, рекреацију и лечење.
У настојању да врати статус бање, израђен је Мастер план развоја Палића, на основу кога се процењује да је за остварење тог циља потребно привући домаћи и страни капитал вредан између 50 и 100 милиона евра.
Овде требају бити хотели са пет звездица, у којима би гости биле особе које би долазиле у бању на лечење.
Поред тога, садржај би требало обогатити велнес центрима, голф теренима, парковима за шетњу и рекреацију.
Око те идеје би требало да се удруже и Град Суботица и Покрајина и Република.
Палић је некада био слано језеро, а затим бања која помаже у лечењу реуматизма, ишијаса, кожних, гинеколошких и нервних обољења.
Уколико буду искоришћени и потенцијали термалних лековитих извора, Палић ће имати изгледе да поново постане бања и центар здравственог туризма не само у Србији већ и у овом делу Европе.
Нажалост, због вишедеценијске небриге дозвољено је да вода у језеру буде у таквом бактериолошком стању да у језеру није дозвољено купање.
Постоје легенде које кажу да је језеро остатак Панонског мора али да је оно настало од суза пастира Павла који је ту напасао своје стадо.
Језеро је настало у прадавна времена као изданско иако вода језера највећим делом потиче од падавина које су испуњавале удолину.
Вода се сливала са околног терена испирајући натријум хлорид и тако је језеро постало слано.
Језеро Палић се у писаним документима први пут помиње 1462. године као Пали.
Први цртеж, односно мапа језера потиче из 1690. године.
Још се крајем 18. века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства.
Лекари из Суботице су 1837. предложили да се на обали изгради Kупатило.
1845. године поред Kупалишне зграде, која се састојала од неколико кабина, изграђена је гостионица, Доња тршчара.
То је био темељ будућег Kупалишта и Бање.
Осим на лечење (првенствено коштаних и кожних оболења) посетоци су на Палић долазили и због изузетно богате понуде забаве.
Златно доба Kупалишта и Бање Палић почиње 1880-их, након отварања пруге Будимпешта-Земун 1883. године и трамвајске линије до Суботице 1897.
Број посетилаца купалишта и бање Палић је растао све до почетка 2. Светског рата.
Пропагатор гесла ’у здравом телу – здрав дух’ и спорта уопште, крајем 19. века у овим крајевима, је био Суботичанин Лајош Вермеш – мецена, спортски заљубљеник и такмичар.
Он је већ 1880 године на Палићу, у духу олимпизма, организовао спортске игре окупљајући стотине најбољих спортиста.
То је било 16 година пре него што је Пјер Де Kубертен обновио модерне Олимпијске игре.
Између 1880. и 1914. на Палићу су одржаване спортске игре у брзом ходању, бициклизму, рвању, мачевању и другим спортовима.
Дугу традицију на Палићу имају: веслање, једрење, игре лоптом, куглање, пливање, клизање, једрење на леду и наравно – тенис.
После 1. Светског рата, тада већ у саставу Југославије, на источној обали Палића је изграђен Велики (Мушки) штранд, највећи објекат те врсте у тадашњој Југославији.
После 2. Светског рата настављено је са улепшавањем Палића.
Године 1950. у боровој шуми изграђена је модерна Летња позорница од нетесаног камена на којој су гостовали многи уметници.
Исте године отворен је ЗОО врт.
Шесдесетих година 20. века изграђен је Спортски центар са теренима за фудбал, одбојку, кошарку, рукомет.
На источној обали је подигнуто Викенд насеље где су многе суботичке фирме изградиле одмаралишта за своје раднике.
Услед сталног опадања нивоа воде, врућина, смањења рибљег фонда, застоја ветра и због отпадних вода, још је крајем 19. века забележено, да је језерско биље бујало.
Овај процес се понављао током времена.
Kулминација овог проблема је била у лето 1970. године када је због великог загађења и неконтролисаног цветања алги, дошло до нестанка кисеоника у води због чега је практично угинуо скоро сав живи свет у језеру.
Језеро је 1971. исушено из њега је повађен сав муљ
Изграђен је пречистач за отпадну воду и 1976. језеро је поново напуњено водом и од онда се квалитет језерске воде помно прати и чува.
Године 1978 ископана је прва бушотина термоминералне воде на Палићу а 1984. је отворен Термални базен.
Уз постојећи пречистач, 1995 је пуштен у рад канал Тиса – Палић, што је у многоме допринело побољшању квалитета језерске воде.
У маниру старих вила 2000. године је изграђен модеран хотел Президент а након тога је адаптирано неколико старих палићких вила и претворено у луксузне мале хотеле.
Палић је устоличен као квалитетна и позната туристичка дестинација и од 2007. године има усвојен План развоја Палића – Мастер план.
Ипак, у његовој реализацији се није још увек далеко одмакло.
Палић, језеро и насеље истог имена, налази се 8 километара од Суботице.
Тајновитост његових пејзажа одувек је пленила срце генерација посетилаца.
Језеро, раскошни паркови, необичне грађевине с почетка 20 века, несвакидашњи мир и тишина чине Палић идеалним местом за одмор.
Љ.П.
