Gradovi

Papa Franja i patrijarh Kiril pokazali nezavisnost

BEOGRAD – Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije kaže da je jedan od preduslova za istorijski susret poglavara Rimokatoličke crkve i patrijarha Moskovskog i cele Rusije bio dolazak nekog poput pape Franje.

Vladika Grigorije za papu kaže da je ličnost bez predrasuda, predubeđenja kada su u pitanju pravoslavci, u ovom slučaju Rusi i Ruska pravoslavna crkva.

„Jako je zanimljivo što se susret dogodio upravo na Kubi, jer srž hrišćanstva je prevazilaženje bolnih stvari, ispravljanje greha i grešaka. Bilo je slikovito kada su se Raul i Fidel Kastro sastali sa patrijarhom i papom, vidi se da je ljudsko nerazumevanje, ljudska glupost ipak kratkog daha. Ateizam u toj prelepoj zemlji nije urodio zlim plodom, došlo je do toga da i jedan i drugi Kastro možda bolje uviđaju vrednosti hrišćanstva nego neki koji se deklarativno izjašnjavaju kao branitelji hrišćanskih vrednosti“, rekao je vladika Grigorije u intervjuu za beogradsku redakciju Sputnjik.

Prema njegovim rečima, papa je čovek koji pokazuje da mu je vera važnija od bilo koje politike, ali očigledno nije čovek koji ne shvata da je politika istovremeno i život ili sastavni dio života.

„Ne treba zaboraviti odakle dolazi, sigurno može da razume patnje hrišćana na Bliskom istoku, na Istoku uopšte. A ruski patrijarh je čovek visoke inteligencije i raznovrsnih sposobnosti. Imao sam priliku da razgovaram s patrijarhom pre nego što je to postao, a sa papom prilikom njegove posete Sarajevu. Kod obojice je jednako bitan I lični pečat“, smatra vladika.

To su, kaže, dve ličnosti koje mogu vrlo brzo da se razumeju, na raznim osnovama i zato je taj susret veoma značajan.

„Pokazali su nezavisnost od bilo koga i bilo čega. Pokazali su šta je njihova, šta je naša osnovna misija kroz njih – briga za ljude, briga za ovaj svet. Sama Deklaracija koju su potpisali pokazuje da oni ne vode dnevnu politiku, niti žele da ostvare kratkotrajnu populističku misiju, oni žele da se svet spase“, kazao je izrazivši nadu da je taj susret tek jedan korak ka onome što treba da se desi – odgovornija briga ljudi i Crkve za svet.

Uz to, ističe, i ljudi koji upravljaju državama moraju da čuju glas koji koriguje njihove dnevnopolitičke korake.

„Da je komunikacija između istočnih i zapadnih hrišćana neophodna znate jer ste episkop na granici dva sveta“, rekao je.

Govoreći o svojim iskustvima, vladika Grigorije kaže da ima veoma dobru komunikaciju sa katolicima u BiH, kao i sa biskupom Mate Uzinićem u Dubrovniku.

Od kako su njih dvojica, kako kaže, pokrenuli ozbiljne susrete, naša saradnja ide samo u jednom jedinstvenom pravcu, da shvatimo koliko kao hrišćani imamo mnogo sličnosti, i koliko su razlike u odnosu na broj sličnosti male.

Ali pre svega, dodao je, da shvatimo koliko je važno za naše vernike, ali i one koji nisu vernici, a žive u dva susedna grada na granici dve zemlje, da vide koliko jedan drugome verujemo i koliko se podržavamo u svemu što je dobro.

„Sve ovo pokušavamo i u Mostaru. Imam izuzetnu podršku ljudi iz Rimokatoličke crkve i islamske zajednice da se što više viđamo i tako smanjujemo tenzije nastale u poslednjem ratu u kome je došlo do sukoba na nacionalnoj, ali i na verskoj osnovi“, rekao je vladika zahumsko-hercegovački.

Potrebno je, ističe, meriti svaku reč, jer posle prvog, drugog, a nažalost i trećeg rata, imamo ozbiljne rane koje svaka pogrešna reč može ponovo da otvori.

Kao povodo za ponovno otvaranje jedne od tih rana je eventualna kanonizacija kardinala Alojzija Stepinca.

AP Photo/Alessandra Tarantino

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh