Посетили смо Технолошку школу у Параћину, а у намери да сазнамо како лоша демографија Параћина и околине утиче на рад параћинских средњих школа.
Прима нас Дејан Нешић, већ тринаест година директор школе.
Више од двадесет година рада као професора физичког васпитања у школама квалификовало је нашег саговорника за члана Радне групе за израду Стратегије средњег стручног образовања у Србији у наредном периоду, те нисмо одолели да га не питамо и о стању у школству уопште.
Пре тога, да истакнемо нешто у вези с Технолошком школом у Параћину. Екипа „Новости дана“ редовно пише о наталитету и обилази средње школе у Србији.
Нигде нисмо видели тако добро опремљене, уређене и чисте кабинете за одвијање наставе као у Технолошкој школи у Параћину.
Како сазнајемо од радника школе, сталне активности у различитим пројектима, створиле су материјалну основу за опремање кабинета, како за стручне, тако и за опште-образовне предмете.
Додајемо, наведено не би дало тако добре резултате да није упорног, стручног и промишљеног рада овдашњих наставника.
Да се, ипак, вратимо на нашу тему – демографију.
Господине директоре, колико ученика похађа Технолошку школу у Параћину и да ли су сви из Параћина?
„Технолошку школу у Параћину похађа, текуће школске године, 494 ученика у деветнаест одељења. Од тог броја, преко 30% није из Општине Параћин.“
„Прошле јесени, уписали смо 150 првака у пет одељења. Међу њима је чак 53 ученика који су дошли са стране, што чини чак 36% укупног броја.“
„Долазе нам ученици из Ражња, Ћићевца, Варварина…“
Како се кретао број уписаних ученика претходних година?
„До школске 2009./`10. године, број ученика у нашој школи је растао из године у годину. Тада смо имали 670 ученика. Број ученика, затим, брзо опада. Школске 2012./`13. смо имали 631, а следеће школске 2013./`14. смо имали 536 ученика. Најмањи број ученика смо имали школске 2017./`18. године – само 478.“
„Број одељења се смањио, са 26 на деветнаест, а следеће школске године ће бити само осамнаест одељења.“
„У читавој Општини, број ученика опада већ десетак година. Стање је слично у свим средњим школама.“
„Узроци наведене појаве су, пре свега, низак наталитет и изражена емиграција у иностранство у Параћину и околини.“
„У нашој средини, млади се исељавају у великом броју. Протеклих деценија, било је изражено исељавање становништва у иностранство, али су одлазили радно активни, махом мушкарци, на рад у европске земље, а породице с децом су остајале у земљи.
Сада се исељавају читаве породице.“
„Млади људи који се иселе у иностранство, заснивају породице и рађају децу у иностранству.
Тако се додатно снижава наталитет у земљи.“
„Ми се, не треба се заваравати, суочавамо с великим демографским проблемом.
Генерација основаца која је прошле године завршила основну школу у Општини Параћин је имала 477 ученика. (То је генерација која је сада у првом разреду средње школе.) Међутим, генерација која протекле школске 2017./`18. године похађала први разред основне школе, имала је само 427 ученика. Текуће школске године, у основним школама у Општини Параћин има мање од четиристо првака.“
„То што параћинске средње школе успевају да упишу више од петсто првака годишње, добрим делом је на рачун околних средина из којих нам долази део свршених ученика основних школа.“
„Конкретно, Технолошка школа у Параћину привлачи ученике јер их образује за атрактивне образовне профиле.
Имамо, рецимо, популарни образовни профил ,фармацеутски техничар` за који уписујемо, сваке године, једно одељење. У садашњем одељењу првака ученика за фармацеутског техничара, девет ученика нису Параћинци.
У комбинованом одељењу у коме се школују будући педикири-маникири и будући женски фризери, има чак седамнаесторо ученика са стране.“
Има ли осипања ученика због одсељавања у друге делове земље или у иностранство?
„Да, као што рекох, исељавају се читаве породице, тако да одлазе и наши ученици.
Сваке године, испише се три до пет ученика ради одласка у неку другу земљу, а има и оних који се испишу и ради пресељења у неки други град у Србији.
Приметно је да се у иостранство, махом, не исељавају ученици из породица с израженим социјалним или другим проблемима, већ ученици из комплетних породицама пристојног материјалног стања.
Преко границе нам одлазе, углавном, добри ученици.“
Има ли вишкова радника?
„Има и вишкова запослених. Смањење броја ученика и броја одељења, доводи и до мањег броја извршилачких радних места. За протеклих шест година, изгубили смо девет радних места за наставнике. Притом, ради се о радним местима за наставнике с пуном радном нормом. Када пребројимо колико је наставника отишло из школе јер су остали без и једног школског часа који би држали ученицима, број је још већи.“
„Нови радници не долазе у школство већ годинама, због забране запошљавања.“
„Једино је добро што смо успели да за све технолошке вишкове нађемо посао у другим школама у Параћину и околини.“
Из разговора с Дејаном Нешићем, директором Технолошке школе у Параћину, потпуно нам је јасно да је свака генерација младих у Параћину све малобројнија.
Податке о томе шта чека омладину када заврши своје школовање и покуша да пронађе посао, затражили смо у Националној служби за запошљавање.
Захваљујући љубазној Смиљани Крстић, руководиоцу у Филијали Националне службе у Јагодини, добили смо занимљиве податке.
На крају претходне, 2018. године, на територији Општине Параћин је било пријављено 7 351 незапослено лице, од чега су нешто више од половине, укупно 3 872, биле жене.
Уколико поменути податак упоредимо с процењеним бројем од око педесет хиљада становника општине, закључујемо да је незапослено око 15% укупног броја Параћинаца или, ако вам је тако лакше, приближно сваки седми становник.
У Општини Параћин има само 322 незапослених корисника новчане накнаде. Остали незапослени немају никакве приходе.
Оно што је добро је чињеница да број незапослених опада из године у годину.
Од 2013. године до данас, број незапослених у Параћину се смањио за око 16%, са близу 8 800 на 7 350.
Међутим, треба знати да се у истом периоду смањио и укупан број становника Општине Параћин, као и број радно активних становника (у доби између 15 и 65 година живота).
Највише незапослених је с првим степеном стручне спреме, чак око 2 600 (око 35%).
С друге стране, у Општини Параћин има 376 незапослених с високом стручном спремом, од чега су 219 жене.
До 30 година живота, незапослених у Параћину има око 1 600, од 30 до 39 година има око 1 500 лица, а од 40 до 49 година има близу 1 700 незапослених.
Од 50 до 59 година, има близу 1 900 незапослених!
Преко шездесет година живота има око седамсто незапослених.
Према наведеном, све малобројнији ученици основних и средњих школа у Параћину не могу се надати да ће лако наћи запослење по свршетку школовања.
Ако изнето узмемо у обзир, може се уочити узрочно-последична веза: незапосленост – емиграција радно способног становништва – низак наталитет.
Спас је у прекиду описане узрочно-последичне везе или у њеном преобраћењу у супротан смер: већа запосленост – престанак емиграције и јачање повратне миграције исељених радно способних становника – већи наталитет становништва.
Да ли уопште желимо, као народ, да преокренемо садашње негативне демографске токове? Нека читаоци покушају сами да пронађу одговор на ово питање.
Параћин, јануар 2019. године
Љубомир Костић
Фото: Љ. К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Параћин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
