Замислите, поштовани читаоци, да неко пред вас постави следећи задатак.
Треба да осмислите туристичку атракцију на пољани поред локалног асфалтног пута у забаченом делу земље.
На располагању имате материјал са оближњег стоваришта грађевинског материјала, електричну мрежу и своту од неколико хиљада евра.
Верујемо да је већина читалаца дала одговор како наведени проблем нема решење у скупу реалних могућности.
Међутим, Миленко Илић, рударски техничар из Деспотовца је нашао решење које се испоставило сасвим одрживо, тако да данас представља занимљиво и посећено туристичко одредиште.
„Радио сам дуго у ,Рембасу`, где сам стекао, с бенефицијама, 24 године радног стажа.“, објашњава нам Миленко, „Међутим, ту нисам нашао себе и 2005. године сам напустио посао у оквиру социјалног програма.“
„Још током 2004. године сам почео израду прве макете. Од почетка сам имао идеју да саградим парк макета (или, ако вам се више свиђа, парк минијатура).“
„Од отпремнине коју сам добио у руднику, купио сам ово парче земље, тада потпуно запуштено.
Својим личним радом, уз помоћ чланова породице, уредио сам плац тако да сада изгледа пристојно.“
„Покушао сам да нађем макетара који би ми израдио макете, па сам чак објавио и оглас у новинама.
Јавио се само један кандидат, и то с одличним референцама, али је цена коју је тражио за свој рад била превисока.
Зато сам се лично латио израде макета и направио прву макету – макету Манастира Раваница.“
„У периоду од 2004. до 2009. године сам саградио првих четрнаест макета, тако да је 2009. године Парк макета постао изложбено место које посећују туристи.“
Како израђујете макете?
„Да би се начинила макета, прво треба имати пројекат грађевине чију макету израђујете. Први пројекат сам набавио од Тибислава Симића, професора Богословије у Београду. Даље сам пројекте набављао из различитих извора, а највише ми је помогла књига Душана Комлушког ,Средњевековни манастири у Србији`.“
„Основни материјал за моје макете је обичан сипорекс који се користи у високоградњи, нарочито за надградњу стамбених зграда с равним кровом.
Блокове сипорекса сечем на мале правоугаоне комаде који се зидају као циглице.
Везиво је грађевински лепак, а за фасаду користим индустријски лепак и боју коју набављам у Швајцарској јер су квалитетнији него на домаћем тржишту.
За куполе користим алуминијумски лим.“
„Све минијатуре су потпуно верне оригиналима и имају тачну сразмеру 17:1.“, наглашава макетар Миленко Илић.
Тако се развијао Парк макета који се и данас налази на путу од Деспотовца према Ресавској пећини, близу излаза из града. На благо нагнутој падини се налази 31 минијатура цркава.
Све су урађене по угледу на српске средњевековне цркве, осим једне макете која представља руску цркву из околине Москве.
Поред сваке минијатуре се налази кратак текст на српском и на енглеском језику.
У Парку макета постоји мања надстрешница с клупама и сточићима где се посетиоци могу освежити.
„Када дође група посетилаца, прво одржимо кратку уводну реч у којој кажемо понешто занимљиво о црквама представљеним у Парку.
На крају посете, организујемо мали квиз, да видимо колико посетиоци познају српску културну баштину.“, каже наш домаћин.
У Парку се могу видети и старински предмети из сеоског живота, а постоји и добро снабдевена сувенирница.
„Задовољан сам посећеношћу Парка макета.“, отворено износи Миленко Илић, „Најчешћи посетиоци су ученици на школским екскурзијама.
Долазе нам и наставничке екскурзије, организоване туре пензионера и групе из различитих предузећа и установа, као и туристичке туре које долазе у посету другим туристичким знаменитостима у Деспотовцу и околини.
Има и индивидуалних посета, нарочито викендом. Има страних гостију, али више домаћих.“
„Највише је посетилаца од априла до јуна, када нам долазе школске екскурзије. Током јула и августа имамо више индивидуалних посетилаца, а током августа и септембра опет имамо ђаке у посети. У новембру затварамо Парк и не радимо до марта.“
„Радно време нам је од 10 до 19 часова.“
„Читав рад Парка пада на мене и на једну радницу, иначе Рускињу која живи у Деспотовцу.
Није нам тешко; овај посао је врло занимљив.
Наш рад је представљен на више страних телевизија – на Си-Ен-Ену, ОРФ-у, Кинеској националној телевизији, на телевизијама из Словеније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Румуније…“
„Историја је мајка живота.
Народ који заборави своју историју, исквари језик, престане да исповеда своју веру колико-толико искрено, такав народ је осуђен да нестане.“
Поштовани читаоци, посетите Миленка Илића и његов Парк макета у Деспотовцу, на излазу из града према Ресавици.
Видећете јединствене минијатуре најзначајнијих српских средњевековних грађевина.
О оригиналности овог Парка говори и то што га је власник заштитио као интелектуалну својину у Заводу за интелектуалну својину.
У време када је наш домаћин Миленко остао без посла у друштвеној фирми, то, на жалост, није био ни мало редак случај. Да је сваки десети радник који је тада остао без посла учинио нешто слично као Миленко Илић из Деспотовца, где би нам сада био крај?
Ето начина да се и мала и сиромашна средина, као што је Деспотовац, али и многе у Србији, тргне из свог незавидног положаја.
Деспотовац, новембар 2018. године
Текст: Љубомир Костић
Фото: Д.К.
(Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Деспотовац. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове органа који је доделио средства)
