• Analize I Kolumne

    Парламентарни избори у Црној Гори: Ко су људи у врху досадашње опозиције

    Извор: ББЦ на српском, https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-54002705

    Након признања председника Црне Горе Мила Ђукановића да његова странка у овом тренутку нема шансе да формира црногорску владу, политичка лоптица прешла је у опозиционо двориште.

    Здравко Кривокапић предводио је листу За будућност Црне Горе чији је стожер странка Демократски фронт.

    Миодраг Лекић и његова странка Демос били су део коалиције Мир је наша нација коју је предводила странка Демократе.

    Овим двема коалицијама су за формирање већине потребни и гласови трећепласиране листе Црно на бело.

    „Ми уносимо нешто ново, нисмо оптерећени реповима прошлости, нисмо у корупционашким мрежама, не радимо за туђе интересе.

    „Све што смо урадили, урадили смо поштено“, каже Дритан Абазовић, лидер ове коалиције, чији ће интервју ББЦ на српском објавити у петак.

    Дан након избора, опозиционе коалиције постигле су договор о четири начелна принципа на којима би се могла формирати будућа владајућа већина у Црној Гори.

    У документу се наводи да ће нова власт преузети све постојеће међународне обавезе, наставити европске интеграције, мењати дискриминаторске законе и прописе, а да ће се радити на формирању експертске владе.

    Здравко Кривокапић – За будућност Црне Горе

    Готово половину живота, Здравко Кривокапић живи у Црној Гори којом са различитих функција влада Мило Ђукановић и његова Демократска партија социјалиста (ДПС).

    Ипак, у активну политику Кривокапић се укључио на челу листе За будућност Црне Горе тек у 62. години.

    „То је прађедовска обавеза.

    „Ја сам то осетио као обавезу према свим мојим прецима који су увек и само имали пред собом оно што је важније и од породице, а то је вера, и образ који је укаљан поступцима ове власти у последњих тридесет година.“

    У разговору за ББЦ који водимо у Српској кући, српском културном центру у Подгорици, Кривокапић каже да је подела међу људима једна од најопаснијих тековина власти ДПС-а.

    „Ево ја сам највећи Црногорац у Црној Гори – имам традицију од више од 500 година, потичем из Катунске нахије, рођен сам у Никшићу, живим у Подгорици.

    Ово што се нама стално намеће као брана је да се налазимо или са једне или са друге стране улице, а најбитније је какав је наш однос, има ли поштовања.“

    Да би описао изборну победу, али и стање у Црној Гори која подељених осећања гледа на резултате избора, Кривокапић ће се послужити насловом филма Живка Николића.

    Чудо невиђено се у овом тренутку дешава у Црној Гори, а власт, која је упорно радила на поделама, вештачки их је створила.

    „Свака застава коју неко љуби, а не угрожава било шта у Црној Гори, је нешто што морамо да прихватимо – ми смо сада потпуно располућени, и ова смена власти је неопходна да би дошло до потпуног помирења“, сматра Кривокапић.

    НАТО – да, Косово – ко жели, може да чује

    Свестан је Кривокапић да ће прилично труда бити потребно и да се помире разлике међу опозиционим колонама, па истиче да су четири усаглашена принципа за будућу сарадњу веома важна.

    И без конкретног питања, осврће се на једну од већих дилема – да ли ће они који су се противили чланству Црне Горе у НАТО-у сада поштовати преузете обавезе.

    „Ево сада директно кажем, тај први принцип односи се на наш однос према НАТО савезу и на поштовање преузетих обавеза.

    „Европске интеграције су природни ток Црне Горе, а експертска влада једина може да направи бај-пас до следећих фер и демократских избора.“

    На питање да ли се тај принцип односи и на поштовање црногорског признања независности Косова као још једне међународно преузете обавезе, Кривокапић најпре овако одговара.

    „Мислим да постоји довољан ниво политичке мудрости у Србији која треба да реши однос Србије и Косова, а ми ћемо дати подршку да се тај процес заврши на обострано задовољство.“

    На опаску да, за разлику од става о НАТО-у, нема тако јасан став о Косову, носилац листе За будућност Црне Горе каже:

    „Ви сад мене доводите у ситуацију да се изјасним – а ја вам понављам да је све речено тим првим принципом и да је све јасно.

    „Ко жели да чује – може да чује, а ко не жели – чуће како сматра да је најбоље“, закључује он.

    Лустрација по румунском моделу

    Иако је његова листа убедљиво јача од преостале две у потенцијалној коалицији, Кривокапић не открива како треба да изгледа фото-робот будућег премијера, нити да ли се он у њега уклапа.

    „У овом тренутку је то најмање битно – најважније је да се нађе најпогоднија личност коју ће народ препознати.

    „Важно је да кренемо у брзу смену власти јер свако одуговлачење није добро за опозицију и може бити корисно само за власт.“

    На подсећање да је 2001. године ДПС био девет месеци без суштинске власти, јер је опозиција имала већину, али никада није успела да формира владу, Кривокапић каже да су данас околности другачије.

    „Разлика између 2001. и 2020. је драстична – овога пута народ никоме неће опростити никаква замајавања, неће бити прелетања као недавно на локалном нивоу у Будви.

    „Народ зна да је апостол Јуда, пошто је издао Господа, тако и сам себи пресудио.“

    Улогу међународног фактора, за који ће многи рећи да је на Ђукановићевој страни, Кривокапић види другачије.

    „Ја немам ниједан директни контакт са дипломатама, само ослушкујем оно што се ваља кроз медије, а знам и да се о нама води врло негативна кампања у страним медијима јер неко жели да искаже да је Ђукановић једини европски политичар – а он то сигурно није.“

    Међу првим потезима, Кривокапић је најавио и закон о лустрацији којим би се друштво одредило према одговорности оних који су учествовали у власти претходних 30 година.

    ББЦ: Верујете да је могућа лустрација у Црној Гори?

    Кривокапић: Апсолутно.

    ББЦ: Али то никоме у окружењу није успело?

    Кривокапић: Србији није, али Румунији јесте – тај модел је добар. Можда ми не морамо да применимо те драстичне елементе…

    ББЦ: Мислите на убиство Николае и Елене Чаушеску?

    Кривокапић: Па добро, то је један модел који није леп за поређење, а и то се десило пре доношења закона. Ја не говорим о драстичним казнама него о одговорности.

    Спорни Закон о слободи вероисповести, због кога су месецима на улицама и путевима Црне Горе одржавани протестни скупови и литије, биће међу првима које би мењала будућа власт.

    Да би додатно објаснио разлоге, направиће необично поређење цркве и – страних инвеститора.

    „Замислите какву поруку шаље овај закон: да се неспорна имовина цркве, која је стара и 800 година, може мењати вољом једног закона – каква је то порука инвеститорима?

    „Ако можете одузети имовину цркви, онда можете и мени, ако бих ја био прави инвеститор код вас.“

    На опаску да је општа оцена да је црква донела одлучујућу превагу на изборима, иако је у модерном друштву њена улога одвојена од државе, Кривокапић каже да не очекује проблеме у дефинисању тог односа.

    „Традиционалне, хришћанске вредности нису у сукобу са било којим системом вредности.

    „Природно је да се у секуларној држави дефинишу хармонија деловања цркве и државе“, закључује он.

    Миодраг Лекић – Мир је наша нација

    Миодраг Лекић је последњи био надомак изборне победе над кандидатом ДПС-а.

    У априлу 2013. године изгубио је за свега неколико хиљада гласова у другом кругу председничких избора од Филипа Вујановића.

    „Разлика је у томе што су то били избори без посматрача, била је мања напетост.

    „Ипак, ово је сад далеко снажнији моменат победе.“

    Могућност да опозиција формира владу, за лидера Демоса значи могућност за грађење другачијег система у друштву.

    „Ми овде никад нисмо имали правилну поделу власти него пирамиду – тамо где је Ђукановић, ту је концентрисана моћ.

    „Сада када неће имати свог човека као председника владе и Скупштине, он неће имати стабилност као председник државе.“

    За такав исход, сматра Лекић, одговоран је сам Мило Ђукановић.

    „Овакав исход владавине је резултат отуђења човека који је сужавао простор око себе, потпуно је био сам на врху пирамиде.

    „Мислим да је ово његов политички крај јер је пораз на терену био велики.“

    На тврдњу да је улога цркве преломила изборе и донела шансу опозицији да формира власт, Лекић каже да је и ту велика улога самог Ђукановића.

    „Он је својом политиком претворио цркву у жртву, законом који је био крајње проблематичан и дискриминаторски.

    „Прекршио је и Устав којим се дефинише одвојеност цркве и државе јер се у секуларној држави он умешао са жељом да створи неку посебну цркву.“

    На питање да ли ће онда политичари имати обавезу да се на неки начин захвале цркви на помоћи у доласку на власт, Лекић каже да је он не осећа.

    „На мене црква није утицала, није ме задужила и ништа јој не дугујем.

    „И даље ћу се борити за лаички карактер ове државе, где црква има своје место, а држава своје, и то су одвојене ствари.“

    Располућеност као метод владања

    Некадашњи дипломата каже за ББЦ на српском да би опозиција на власт могла доћи у друштвеној атмосфери дубоких подела.

    „Код нас фамилије уочи свадбе преговарају о симболима и заставама које ће се носити.

    „Звучи као филмска представа, а заправо је истина и показује докле смо стигли – симболи су усвојени малом већином, идентитет се не може наметати, већ поступно градити.“

    И овакве сцене су за Лекића производ деловања власти.

    „Располућеност је израз пројекта власти да претворе Црну Гору у збир етничких плуралитета, где се елите договарају око коалиције.

    „Земља нема интегрисаност, воде се паралелни животи – да смо наставили, могли смо прећи у федерални систем.“

    Због свега тога, а и црногорских искустава са постизборним мењањима страна, Лекић каже да опозиција нема времена за губљење.

    „Треба што пре формирати владу, поштујући све уставне норме.

    „Свако одуговлачење може бити ризик за преокрет ситуације.“

    Када слика фото-робот будућег премијера, лидер Демоса каже да је потребна снажна и комплексна личност – али не наводи ниједно потенцијално име.

    „Треба да буде личност која спаја више особина јер је то захтевна функција – треба да буде познавалац економских и правних димензија јер су проблеми огромни у обе сфере.

    „Важна је и политичка способност координације, тражења компромиса, а то су карактеристике политичара.“

    Унеће Лекић још једну димензију у формирање будуће власти – иако је међу четири принципа опозиције наведен и рад на стварању владе експерата, каже да ни то није сигурно.

    „Није још одлучено ни да се формира експертска влада – не треба робовати предзнаку експертска или политичка, а можда буде и комбинована јер и у партијама има стручњака.

    „Концепт експертске владе није до краја развијен – то су корисне идеје, али ми то нисмо до краја одлучили.“

    Александар Миладиновић, ББЦ новинар

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com