Све друге звезде на шаховском небу помрачене су ове сезоне сјајем Магнуса Карлсена. Његови најближи пратиоци из генерације деведесетих, Фабијано Каруана, Динг Лижен, Максим Вашје-Лаграв, Аниш Гири и Иан Непомњашчи, једва се примећују ове године када играју на истим турнирима где и шампион, а старији су већ у старту осуђени да се боре за пласман од другог места надаље. Одједном су спласле амбиције Мамеџарова, Накамуре, Ароњана, па и млађих кандидата за врх, Карјакина и Соа.
Нови период застрашујуће доминације норвешког велемајстора дошао је без најаве, после седам година владавине светском листом и пет на трону, када се већ чинило да његова предност постепено ишчезава. Све се окренуло говото преко ноћи, несигурном одбраном титуле против Фабијана Карауне, пре поал године. У мечу за који је добио највише критика у каријери, једином у историји светских првенстава који је завршен без иједне победе по класичном темпу, са 12 ремија.
Од тада, светски првак побеђује на турнирима у низу који не жели да прекине: Вајк ан Зе, Шамкир, Карлсруе и Баден Баден (играно у два града), а потом два турнира по убрзаном темпу: Обала слоноваче и Шкотска.
Главна новост је да су последња два турнира, која би по стандардним мерилима требало сврстати у егзибиционе, одједном привукла огромну пажњу, из само једног разлога. Док светски првак буде толико жељан доминације као у првој половини ове године, турнири се неће делити по категорији или темпу игре, већ само по томе игра ли Карлсен или не.
Најбољи пример била је протекла седмица. У Москви завршетак првог турнира новог циклуса за Гран при ФИДЕ, са укупним финдом од 800.000 евра. Много иновација, борба 16 врхунских велемајстора по куп-систему за два места на Турниру кандидата за Карлсеновог изазивача. С друге стране, у забаченој шкотској дестилерији вискија која је некада припадала тамошњем манастиру, двокружни турнир четворице (четврто име се није знало готово до почетка) по убрзаном темпу. Дводневни турнир са свега шест партија, али има једно али… Међу учесницима је Карлсен и то све мења.
Московска представа је почела као организациони тријумф новог председника Светске шаховске организације (ФИДЕ), Руса Аркадија Дворковича и иновација које је његов тим унео у систем светског првенства. Било је узбудљиво у првом кругу, а затим се број ремија и доигравања по убрзаном темпу повећавао, све до финала, завршеног још једним доигравањем. Финале двојице руских велемајстора, у којем је Иан Непомњашчи победио Александра Гришчука 2,5:1,5, било је још један тријумф за домаћине, али и пад интересовања за публику широм света. Да је у финалу било неко ново лице, које би теоретски могло да запрети Карлсену, на пример Данил Дубов, било би другачије.
Дотле је у Шкотској, у свега шест кола, праћен драматични завршетак. Најпре је Динг Лижен пропустио да савлада Вишванатана Ананда и сам поведе, а затим је у дербију последњег кола испустио и победу над Карлсеном, која би му донела прво место. На крају је светски првак победио са најмањом могућом разликом (3,5 из 6), испред Динга и Карјакина са 3, те Ананда са 2,5 поена, али битно је да је остао непобедив.
Колико Карлсен у овом тренутку значи за популарност шаха, показао је и гест сина Михаила Таља, који је пре турнира поклонио Норвежанину скупоцену гарнитуру свога оца, којом је у Риги награђен за титулу светског првака, уз објашњење да је та гарнитура прешла у праве руке.
Као коментатор шкотског турнира, велемајстор Генадиј Сосонко је, у разговору са Јевгенијем Суровом, за сајт Чес Ру, изнео своје дивљење садашњој жељи шампиона за победама, насупрот рутинским ремијима многих његових ривала:
– За разлику од осталих велемајстора, Магнус живи за шах, дише за шах. Да је у последњој партији он имао Дингову позицију, стопостотно сам сигуран да би победио у тој завршници. Без његове страствене жеље да игра до краја, сваки турнир губи. Неки сматрају да Карлсен игра без ризика, али то ме подсећа на коментар Виктора Корчноја да Норвежанин итекако ризикује, али не на све или ништа. Он себи увек оставља неки споредни излаз. Како се борити са рутинским ремијима осталих врхунских велемајстора? Мислим да они и сами схватају своју одговорност пред шаховским светом, али са тиме не треба да се боре само организатори, већ сви мушкарци и жене… Једноставно, шаху је потребно да се роди још неколико Карлсена и све ће бити у реду…
А, што се тиче љубитеља шаха широм света, нови празник почиње већ сутра, када Магнус Карлсен на свом терену поново излази на велику сцену једног супертурнира по класичном темпу, који ће трајати до 14. јуна. У тренутку када је листа учесника била прављена, њу су чинила десеторица од 13 најбољих на свету: Карлсен, Каруана, Мамеџаров, Динг, Вашје-Лаграв, Ананд, Гришчук, Ароњан, Со и Ју.
Супертурнир у норвешком Ставангеру традиционално је најтежи за светског првака, јер игра пред својом публиком и под максималним је оптерећењем. То је вероватно један од разлога због којих су организатори увели специјална правила против ремија, а наклоњена свом шампиону и идолу. Победа доноси 2 поена, а реми пола, али играчи који су ремизирали играју допунску брзопотезну партију, која може да им донесе још један поен.
Карлсену веома одговара и правило о допунском мечу по убрзаном темпу у случају деобе првог места, а једино за чим може да жали јесте да турнир не почиње у мају, када би играо са претходним рејтигном (2.861). Нови (2.875) ће теже поправити, а норвешка публика жели да присуствује историјском догађају, првом преласку једног шахисте преко границе од 2.900 поена…
