• Analize I Kolumne

    Пчелари у Сурдулици – пример пословног удруживања

    У Сурдулици смо наишли на врло леп пример удруживања привредника, корисног и за своје чланове и за локалну заједницу. Ради се о Удружењу пчелара „Матица“ из Сурдулице.

    Председник сурдуличког друштва пчелара је Ивица Костић, професионални пчелар из оближњег села Алакинце, готово потпуно стопљеног са Сурдулицом.

    Председник Костић се дуго бави пчеларством, али, до 2003. године, као споредним занимањем. Тада је, после 25 година рада у Ливници у Мачкатици, где је био и руководилац, остао без посла. Послодавац је отишао у стечај. Ивица се окренуо пчеларству, тако да сада живи од кошница, постављених на пет места од његовог Алакинца до Стрезимироваца на граници с Бугарском, и од стада коза, које такође чува.

    Када је основано Удружење и с којим циљевима?

    Удружење пчелара „Матица“ из Сурдулице је основано 1979. године с истим циљевима којима и данас тежи – унапређење и развој пчеларства.

    Удружење је члан Савеза пчеларских организација Србије (СПОС), кровне организације у коју је учлањено око 230 друштава пчелара из читаве земље.

    Колико има чланова Удружења и ко су они?

    Удружење пчелара „Матица“ има између 80 и 100 чланова, људи различитих занимања, који се баве пчеларством. Већина чланова је из Сурдулице и околине, али имамо и чланове из других места у Србији. Петоро наших чланова су професионални пчелари и сви су из Сурдулице.

    Које активности обавља Удружење и у чему је значај тих активности?

    Највише се бавимо едукацијом пчелара. Организујемо стручна предавања и семинаре, посећујемо одговарајуће сајмове у земљи и иностранству и предузимамо студијска путовања. Бавимо се и промоцијом меда и других пчелињих производа и заштитом пчела.

    Значај нашег рада се огледа у томе што пчелари, чланови Удружења, стичу и обогаћују знања која примењују у свом раду и међусобно размењују искуства.

    Да ли Удружење сарађује са сличним удружењима у земљи и у иностранству?

    Да, сарађујемо с другим пчеларским друштвима у земљи, а побратимили смо се с Удружењем пчелара из Банатског Великог Села код Кикинде.

    Сарађујемо и с пчеларима из Македоније, Бугарске и Републике Српске. Побратими смо и с Удружењем пчелара из Битоља у Македонији.

    Сарађујемо и с међународним организацијама, конкретно са Сталном радном групом за рурални и регионални развој (SWG) и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ). Сурдулица је део Прекограничног региона Пчиња – Крајиште, који обухвата општине Сурдулица, Црна Трава, Босилеград, Бујановац и Трговиште у Србији, Ћустендил у Бугарској и Старо Нагоричане, Ранковце и Криву Паланку у Северној Македонији, те остварујемо међународну сарадњу и у том оквиру.

    Сарадња с другим удружењима у Србији и у иностранству се одвија кроз одржавање састанака на којима размењујемо информације и искуства, организовање путовања и изложба посвећених пчеларству.

    Који су највећи проблеми с којима се Удружење сусреће и како се они могу решити?

    Највећи проблем нам је недостатак довољног обима средстава потребног ради даљег развоја наших активности. У локалној самоуправи имамо велику помоћ, али потребно је више средстава него што сада имамо.

    У којим правцима ће се Удружење даље развијати?

    Удружење пчелара „Матица“ и Општина Сурдулица су, 2017. године, покренуле заштиту географске ознаке „Власински мед“, што је успешно окончано. Сада предузимамо следећи корак, сертификацију нашег меда у сарадњи са Центром за испитивање намирница из Београда.

    У току је израда пројектне документације за изградњу погона за прихват, врцање, паковање и пласман меда у селу Калабовце. Прибавили смо већ све дозволе, те, с Општином Сурдулица, тражимо финансијера за изградњу погона.

    Овде ћу истаћи и да су, у Рачи код Крагујевца, СПОС и локална самоуправа изградили погон за прихват и пласман меда „Наш мед“, замишљен као централни погон за читаву Србију.

    Колики је и у чему се огледа значај пчеларске делатности у привреди и у друштву Сурдулице?

    У Општини Сурдулица има око три и по хиљаде кошница, из којих се добије између 40 и 50 тона меда годишње у вредности од око 25 милиона динара. Ове величине нису безначајне за општину која има мање од двадесет хиљада становника.

    Багремов мед који произведемо, а то је око 70% укупне количине, се готово сав извози, а остала производња се пласира на домаће тржиште.

    Још је већи значај у томе што пчеле опрашују воће, а у Општини Сурдулица постоје велики засади јабука и другог воћа.

    Значај је и у упошљавању младих и других лица која теже долазе до посла.

    Шта треба учинити да би се пчеларство у Сурдулици даље развијало?

    Одговорићу кратко; треба наћи довољно средстава која би се уложила у пчеларство.

    На тржишту постоји изражена тражња за медом. Постоји и домаћа потрошња, а мед се извози у великим количинама. Могле би да се продају много веће количине од оних које сада производимо.

    Међутим, да би се ваљано формирала једна кошница, треба утрошити између 150 и 180 евра. Професионални пчелар, да би остварио зараду довољну за пристојан живот, треба да има најмање 150 кошница. Није тешко израчунати колико треба да уложи неко ко хоће да се озбиљно бави пчеларством.

    Какав је однос државе према раду Удружења и према пчеларској делатности? Да ли локална самоуправа помаже Удружењу и пчеларству и како?

    Постоје државне субвенције у износу од 800 динара по кошници, које добијају пчелари с бројем кошница између 20 и хиљаду. (Ми у Сурдулици немамо ни једног пчелара с преко хиљаду кошница.) Такође, набавку средстава за пчеларство држава субвенционише у делу од 60%. Држава помаже и младе пчеларе, субвенционише набавку матица, помаже при сељењу кошница…

    Велику помоћ имамо и од локалне самоуправе у Сурдулици. Рад нашег Удружења је највећим делом финансиран из новца који је Општина определила за спровођење Пројекта развоја и унапређења пчеларства.

    Општина помаже и пчеларима. Сваки пчелар добија 12 хиљада динара годишње за набавку пчелињих заједница, кошница, алата и прибора за пчеларство. Општина субвенционише кредитно задуживање пчелара – покрива читав трошак камате.

    Међутим, све ово није довољно. У пчеларство треба уложити много значајнија средства јер се мед и други пчелињи производи могу произвести и продати на иностраном тржишту у много већем обиму него сада.

     

    Остављамо Ивицу Костића у миру његовог пчелињака. Можемо читаоцима да препоручим ливадски мед овог произвођача, пореклом из недирнуте природе Власине. Позовите пчелара Ивицу телефоном на број 060/6701340 и наручите теглу меда, нећете се покајати.

    Сурдулица, мај 2020. године

    Драгана Костић

    Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Сурдулица. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com