Међународни тим научника недавно је објавио истраживање у којем је наведено да су људи користили пчелињи мед и восак још у камено доба, пре више од 9.000 година.

Восак се састоји од масти и има јединствен хемијски састав. Он је прилично отпоран на спољашње утицаје. У одсуству грејања, хемијски састав воска остаје непромењен, а његова старост може да се одреди савременом научном методом.

Истраживачи су анализирали 6.400 глинених посуда са 150 археолошких налазишта у Европи, Северној Африци и Малој Азији. Најстарије место где је откривен восак је неолитско насеље у Анадолији, на територији данашње Турске, старо више од 9.000 година. Ту су пронађене најстарије глинене посуде у Евроазији.

Трагови воска на посудама откривени су и у насељима из времена касног неолита на Балканском полуострву, у централној Европи, Француској, Словенији и Пољској, а најсеверније место где је пронађен восак била је Данска.

Научници су анализирали око 1.200 посуда које су пронађене на налазиштима у Ирској, Шкотској и Скандинавији и ни у једној од њих нису открили трагове воска. Вероватно, северно од 57 паралеле пчеле нису могле да преживе у природним условима. Такође, научници су први пут показали да су становници Северне Африке користили производе пчела још у петом миленијуму пре нове ере.

Људи су користили производе пчела још у давна времена. Слике пчела откривене су на египатским рељефима још из времена Древног краљевства (2.400 година пре нове ере) и на неколико цртежа из каменог доба. Древни људи су користили мед као заслађивач.

Пчелињи восак је коришћен за различите технолошке, медицинске и козметичке потребе. Познато је да су стари Грци користили пчелињи восак као гориво за лампе и облагали њиме посуде како не би пропуштале воду. Међутим, све до сада, остало је непознато када су древни људи почели редовно да користе пчелињи мед и восак за свакодневне потребе.