Све владе од петог октобра покушавале су да ресор културе среде тако што су га поверавале „људима изнутра”. Овог пута у министарску фотељу сео је више менаџер него „културњак”. У тој улози Владан Вукосављевић доказивао се непуне три године на позицији секретара за културу Београда.
Људи који су за то време с њим сарађивали, без обзира на партијски дрес, описују га као широко образованог, интелигентног и способног чиновника, човека отвореног за разговор, конзервативца.
Већину тих адута нови министар културе и информисања мораће додатно да мобилише јер су му претходници оставили позамашан пртљаг: обнову Народног и Музеја савремене уметности, вишегодишње в. д. статусе у Народном позоришту, Филхармонији, Музеју примењене уметности… а главобоља га неће заобићи ни на пољу информисања.
За време његовог мандата у престоници Фест је постао такмичарски, отворено је ново поглавље филмског фестивала Софест, реконструкција Музеја града Београда померена је с мртве тачке. Изборио је за пет одсто већи буџет за културу главног града ове године у односу на лане, што се и очекивало, будући да се у 2016. обележавају јубилеји Николе Тесле, Атељеа 212, Битефа и Педагошког музеја. Иницирао је манифестације „Дани Москве у Београду” и „Дани Београда у Москви”, као и то да Србија добије културни центар у главном граду Русије. Један је од покретача акција „Негујмо српски језик” и „Наше благо”. Заложио се и да „Политика” добије трг.
На ловорике су му сипали и пелин. Противници му замерају што је Октобарски салон постао бијенална манифестација, а највећа прашина за време његовог „столовања” у култури града подигла се сменом директорке Културног центра Београда Мие Давид. Њена наследница Ивона Јевтић цензурисала је изложбу фото-колектива „Камерадес” – фотографије оштећених предизборних плаката с портретима политичара скинуте су из излога галерије „Артгет”. Упркос уверавањима да ће њен чин бити преиспитан, то се није догодило. Независна културна сцена Србије негодовала је због нетранспарентног конкурса за суфинансирање пројеката из градског буџета.
Као ђак Једанаесте београдске гимназије Вукосављевић је добитник награде „Светозар Марковић” за историју и признања Француске алијансе на европском конкурсу на француском. Био је стипендиста Института Гете и три месеца учио немачки у Минхену. Завршио је Правни факултет у Београду, а похађао је и постдипломске студије „Међународни уговори у спољној трговини”. Радио је у „Универзалу”, бавио се продајом некретнина, односима с јавношћу и корпоративним лобирањем. На предлог ДСС-а 2013. именован је за градског секретара за културу. Члан је Крунског савета породице Карађорђевић. Био је потпредседник УО Задужбине „Милош Црњански”. Објављивао је текстове у „Правнику”, „Књижевној речи” и НИН-у. Говори енглески и француски, воли џез и шансоне. Рођен је у Београду 1962.
