Поплаве у мају 2014. нанеле су штету од око милијарду и по евра и иако је тек два одсто оштећених домаћинстава имало полису осигурања на основу које им је штета била и надокнађена – у свести грађана такорећи да се ништа није променило. Број полиса осигурања није се од тада битно повећао, а поплаве су се у Србији догодиле поново. Додуше, овог пута су више страдала пољопривредна добра него стамбени објекти, али опет је велики број оних који су остали без крова над главом.

Према искуствима из осигуравајућих кућа, као изговор за то што немају плаћено осигурање многи наводе тешку материјалну ситуацију, међутим осигурање од поплава, нарочито кад су стамбене јединице у питању, показује рачуница, и нису превелик удар на кућни буџет ако се узму у обзир овакве околности и опасности од поплава.

Како каже Лела Саковић, на портала „Све о осигурању”, осигурање од поплаве, бујице и високе воде је такозвани допунски ризик и уговара се уз основно осигурање од пожара, а плаћа се годишње. Висина премије се не одређује према квадратури него према осигураној суми – максималном износу који може бити исплаћен у случају штете.

– Тај износ (осигурана сума) одређује се на основу вредности објекта.

Примера ради, ако се за приземну или једноспратну кућу уговори максимална осигурана сума од милион динара, за осигурање од пожара (основни ризик) и поплаве, бујице и високе воде (допунски ризик) цена полисе би за читаву годину била око хиљаду динара. Овај износ био би већи уколико би осигурана сума била већа – каже наша саговорница.

Износ који би платило осигуравајуће друштво, дакле, био би онолики колика је штета, а највише до износа осигуране суме.

– Неки осигуравачи су дошли до оквирног просека цене полисе осигурања од поплаве по квадрату стана – око један евро годишње. Практично, за стан од 60 квадрата то је око 60 евра за читаву годину, или око пет евра месечно. Свако ће знати да процени да ли је то много, у односу на штету која га може задесити – каже Саковићева.

У прилог томе говори и статистика, у последњих неколико деценија, материјалне штете од елементарних непогода у просеку се повећавају за шест одсто годишње, а прогнозе су да ће тако бити и у наредном периоду.