Требало је да прође двадесет и пет година да се Петар Божовић, бард српског театра и некадашњи првак драме Народног позоришта у Београду, поново врати кући, у свој матични уметнички дом. Заиграо је Ахмеда у „Хасанагиници” Љубомира Симовића. Божовић је врата Народног позоришта одшкринуо како би у овој представи наставио рад свог недавно преминулог колеге Предрага Ејдуса. И већ у првим минутима представе јасно показао о каквој је глумачкој величини, када је он у питању, реч.

„Хасанагиница” је народна балада која приповеда о трагичном сукобу Хасанаге и његове супруге, а љубав и неразумевање чине основу ове трагедије. Ова балада преведена је на све светске језике, а међу првим преводиоцима био је немачки књижевник Јохан Волфганг Гете.

„Хасанагиница” Љубомира Симовића, савременог песника, романсијера, драмског писца први пут је изведена 1974. године.

Симовић је, како кажу критичари, мотиве за драму преузео из епско-патријархалне сфере и обликовао их према животу савременог гледаоца. Због тога ова драма ни после више од четири деценије не губи на актуелности и свежини, па зато и не чуди што је међу публиком у сали „Раша Плаовић” синоћ било доста младог света.

Редитељ „Хасанагинице” је Јагош Марковић, а играју Ненад Стојменовић, Вања Ејдус, Радмила Живковић, Александар Срећковић, Александра Николић, Дарко Томовић, Иван Иванов, Бојан Кривокапић, Стефан Бузуровић и наравно Петар Божовић.

Петар Божовић је био члан националног театра од 1. септембра 1984. до 1. фебруара 1994. године и одиграо је низ значајних улога: Аписа у представи „Апис” Миодрага Илића, у режији Дејана Мијача, Заратустру у престави „Тако је говорио Заратустра” Фридриха Ничеа, у режији Нађе Јањетовић, Фердинанда у представи „Војвоткиња од Малфија” Џона Вебстера, у режији Иване Вујић, Јалмара Екдала у престави „Дивља патка” Хенрика Ибзена…

Б. В.