Procenat radno sposobnih gradjana EU koji žive u drugoj zemlji članici povećao se prošle godine na 3,8 odsto stanovništva, a taj udeo je najveći u Rumuniji, gde gotovo petina stanovnika živi drugim delovima Unije.
Deset godina ranije procenat stanovnika starosti od 20 do 64 godine koji žive van svoje zemlje bio je 2,5 odsto, saopštila je evropska agencija za statistiku Eurostat.
Situacija varira medju zemljama, od jedan odsto Nemaca koji žive u drugoj državi EU, do 19,7 odsto Rumuna.
Iza Rumunije su Litvanija (15 odsto), Hrvatska (14), Portugal (13,9), Letonija (12,9) i Bugarska (12,5).
Medju zemljama čiji stanovnici najmanje odlaze u druge članice EU su Nemačka (jedan odsto), Velika Britanija (1,1), Švedska i Francuska (1,3).
U odnosu na 2007. godinu, broj rumunskih državljana koji žive u drugim evropskim zemljama povećao se za 12,3 odsto, broj Letonaca za 10 odsto, Litvanaca za 9,5 odsto, a Bugara za osam odsto.
Sa druge strane, broj gradjana Kipra u inostranstvu smanjio se za 3,2 odsto, sa 7,1 odsto 2007. na 3,9 odsto 2017. godine.
Manji broj državljana u drugim zemljama EU imali su i Danska, Austrija, Finska, Norveška, Island i Velika Britanija.
Prema podacima Eurostata, gradjani s visokim obrazovanjem su generalno mobilniji nego drugi stanovnici – 32,4 odsto državljana EU koji ne žive u svojoj zemlji su visoko obrazovani, dok je procenat akademskih gradjana u celoj EU populaciji 30,1 odsto.
To je najizraženije u Francuskoj, gde je 62,5 odsto Francuza u inostranstvu visoko obrazovano, dok je procenat svih visoko obrazovanih francuskih državljana 34,6 odsto. To je vidljivo i u Nemačkoj, gde je ta razlika 28 procenata.
U šest zemalja je, medjutim, obrnuta situacija – Bugarskoj, Hrvatskoj, Portugalu, Letoniji, Estoniji i Litvaniji.
Stopa zaposlenosti državaljana EU koji se sele u druge zemlje (76,1 odsto) takodje je veća nego medju svim stanovnicima Unije (72,1 odsto).
Razlika je najveća u Grčkoj, gde je stopa zaposlenosti 57,8 odsto, dok je zaposlenost medju Grcima koji žive u drugoj članici 77,3 odsto.
Znatna razlika postoji i u Hrvatskoj (63,6 odsto u odnosu na 79,8 odsto), Španiji, Italiji i Poljskoj.
