Обраћам се вама, неким одвратним људима, члановима Савета за штампу. Не свима, само вама који сте били против или уздржани поводом жалбе РТВ Врање на текст медијског варвара и злочинца „Радио у контејнеру“ објављеног у Новинама Врањским.
Пишем језиком који није примерен нашој медијској кући ни мени али са вама другачије не могу, с обзиром да сте својом скандалозном одлуком утицали да се говор мржње и нетолеранције призна као опште прихватљив међу медијским посленицима. Не могу да верујем да се уопште нисте бавили изговореним (написаним) терминима у тексту већ само дилемом: да ли је архива бачена или не. Не могу да верујем да се уопште нисте запитали зашто Р.Ирић није никога из наше куће позвао него је испричао причу бивших запослених…
Елем, пре три месеца, ничим изазван, појавио се по новинарску професију скандалозни текст „Радио у контејнеру“ са гомилом елемената кршења новинарског Кодекса. И како то бива у уређеном систему, прозвани, омаловажени и попљувани новинари потражише заштиту код регулатора „Савета за штампу“. Иако је на челу Савета власник медија у коме је објављен скандалозни текст, они наивно повероваше “Скроз-о“, у принципијелност и доследност појединих чланова Савета. Тих истих чланова који су у неким претходним случајевима, за много мање елемената и говора мржње кажњавали али за текстове објављене у “неподобним“ медијима
(читај: немају чланску карту привилегованог удружења).
И замислите тај степен идиотизма, да ти исти чланови Савета у овом случају промене мишљење и кажу да није прекршен Кодекс новинара, јер забога у њиховим медијима, па и у медију њиховог вође, све се може.
Тако су нам неки медијски варвари, који мисле да је само оно што они раде исправно и богом дано (без обзира што је највећи број чланова секте нешколован и неписмен), показали и да Савет за штампу функционише по принципу „кадија те тужи, кадија ти суди“. При том, сви остали су небитни.
Овом одлуком да скандалозни текст извесног средњошколца, самозваног новинара, спремног на све – за сићу, „Радио у контејнеру“ објављеном у Новинама Врањским није прекршен Кодекс новинара Србије, озбиљно су довели у питање кредибилитет Савета за штампу и сахранили га и пре него што је заживео.
Ово је прича о људима без сопственог става, који доносе одлуке по диктату газде, а не на основу релевантних чињеница и непобитних доказа који су доступни свим добронамерним људима и колегама у сваком тренутку. Зато вас, док још није касно, док потпуно не уништите постојање Савета за штампу, позивамо да посетите РТВ Врање и на лицу места се уверите у непроцењиву вредност архиве коју поседује наша медијска кућа, од свог оснивања до данас. Уверићете се да овде ипак, раде дивни, гостопримљиви и срдачни људи и доказани професионалци.
Не дозволите да ово буде прича о идиотима и једном гнусном злочину извршеном над свима нама, над новинарком професијом, над Кодексом новинара Србије.
Не дозволите да ова прича за епилог има самоуништење Савета за штампу и тиме озаконите непоштовање нашег светог писма, Кодекс новинара Србије.И сада, када помислим да то и заиста може да се деси, у грлу ми нешто запне, а на очи ми ударе сузе.
Иако добровољно користим изразе: варвари, неки одвратни људи, злочинци, идиоти и слично, мени је непријатно. А вама? Према одлуци коју сте донели – очигледно није.
Преиспитајте своју савест и донесите исправну одлуку. Сачувајте новинарску професију од нас самих. У супротном остаје нам само да кажемо: „Срам вас било за одлуке које доносите“.
У Врању, 14.јула 2016. Зоран Величковић бивши директор РТВ Врање
