Суботица – Сваког трећег дана у просеку возило Хитне помоћи из Суботице на Институт за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици пренесе пацијента са акутним инфарктом миокарда. За око сат времена од првих тегоба он је већ на операционом столу спреман за уградњу стента.
Податак о 124 пацијента која је овдашња служба хитне медицинске помоћи прошле године превезла у други здравствени центар да би им на време била пружена помоћ, тек је делић слике о проблемима Суботичана. Пацијенти са осталим типовима инфаркта бивају збринути у суботичкој Општој болници.
– Општи утисак је да је становништво све болесније и да нам се људи јављају када је болест у поодмаклој фази. Непрестано расте број интервенција које обављамо и у амбуланти и на терену. Суботица је стар град. Велики број грађана старијих од 65 година утиче на број позива „хитној”, али такође и чињеница да су људи под стресом да обезбеде посао и зараду, па се не јављају на време лекару. Знају да код нас морају бити збринути и да овде нема ни редова, ни чекања, ни заказивања – каже за „Политику” примаријус др Корнелија Јакшић Хорват, начелница Службе хитне медицинске помоћи.
Оно што лекари примећују јесте и да више нема „шпицева” као што су биле викенд ноћи. Сада нема правила, па ноћ између понедељка и уторка понекад донесе више повређених или пацијената који се јављају са различитим тегобама.
Када неко позове „194”, то је обично тренутак када је његово здравље угрожено у мери да је неопходна брза реакција лекара. Др Јакшић Хорват каже да се више не говори о златном сату као времену у којем треба да се стручно помогне пацијенту, већ о платинастим минутима. Уз стручност брзина реаговања је овде изједначена са успехом интервенције.
– У Служби ради осморо специјалиста ургентне медицине, имамо четворо на специјализацији, укупно 22 лекара, а по систематизацији нам недостаје троје. Амбуланта нам је савремено опремљена, али наш највећи проблем је наша мобилност. Ми 24 часа током читаве године са 15 возила покривамо терен у пречнику од 50 километара. Имамо две екипе које су стално на терену и наша возила се користе далеко изнад границе амортизације. Понекад и током смене мењамо возила – истиче др Јакшић Хорват.
Служба хитне медицинске помоћи смештена је у центру града, у старој стамбеној кући, и то је још један од проблема. Нема простора за гараже, возила су стално на отвореном, због чега се осетљива медицинска опрема стално уноси и износи из амбуланте. У неколико наврата је било планирано да се изместе из овог објекта, да би на крају било предложено решење да им се отвори пролаз и на другу, паралелну улицу, што би олакшало кретање. Иако је рок истекао прошле године до сада ништа није урађено.