У току прошлог месеца почело је увођење у војну евиденцију младића рођених 1998. године и раније, саопштило је Министарство одбране.
Свим осамнаестогодишњацима, као и старијим младићима који нису усписани у војну евиденцију, почетком фебруара упућен је општи позив. Онима који се нису одазвали ускоро ће поштар донети плаве коверте са позивима адресираним на њих. Није реч о позиву за служење војног рока, што у први мах многима од њих пада на памет. Ради се о формалној регистрацији која представља једину обавезу ових младића према Војсци Србије и Министарству одбране.
Упис у војну евиденцију може се обавити у центрима Министарства одбране за локалну самоуправу (некадашњим војним одсецима) сваког радног дана, од 9 до 14 часова. Потребно је понети личну карту, а уколико још немају овај документ биће довољни уверење о држављанству или извод из књиге рођених. Младићи који живе у иностранству ову законску обавезу могу да испуне у нашем најближем дипломатско-конзуларном представништву у земљи у којој бораве.
Први пут ове године на друштвеним мрежама је организована кампања која подстиче младе људе да испуне ову обавезу без одлагања и страха. У ту сврху снимљен је кратак промотивни спот, погодан за дељење на друштвеним мрежама.
Према подацима Министарства одбране општем позиву за упис у војну евиденцију обично се одазове између 20 и 30 одсто младића. Знатно већи број њих у војни одсек долази тек након добијања личног позива.
Сви који буду игнорисали ову обавезу подлежу прекршајној одговорности по члану 126. Закона о војној, радној и материјалној обавези. Осим тога, територијални органи Министарства одбране неће им издати уверење о регулисаној војној обавези који им је неопходно за одобрење боравка у иностранству или за отпуст из држављанства.
У Министарству одбране наглашавају да ће плаве коверте ускоро стићи и на адресе људи који пуне 30 година, а никада нису служили војску. Сви они биће уписани у резервни састав Војске Србије и биће о томе званично обавештени.
– Свака држава мора да има податке о томе са коликим људским потенцијалима располаже. У резервном саставу налазе се сви мушкарци старији од 18 година без обзира на то да ли су служили војску или не, као и они који нису служили под оружјем– објашњавају у Министарству одбране.
Увођење у војну евиденцију први је корак на путу ка добровољном служењу војног рока који доноси могућност за евентуално запослење у војсци. Према подацима надлежних, неколико година уназад интересовање за добровољно служење војног рока вишеструко премашује број предвиђених места. Највећи број кандидата који желе да служе отаџбини стиже из јужне Србије. Баш из овог региона долази и велики број младића и девојака заинтересованих за упис у војне школе. Осим љубави према униформи, на овај податак сигурно утиче економска неразвијеност овог дела Србије, па не може да се занемари чињеница да школовање за војника доноси сигуран посао.
————————————————————————
Десничари траже повратак обавезног служења војног рока
И док у Србији Министарство одбране подсећа младиће да морају да се упишу у војну евиденцију, хрватској јавности води се расправа о захтеву десничарске Хрватске странке права (ХСП) која се залаже за поновно увођење редовног служења војног рока. Током гостовања на ХРТ-у генерални секретар десно оријентисане ХСПАС Перо Ћорић истакао је да би враћањем обавезног војног рока земља добила чврсте, стабилне мушкарце.
– Макнућемо незапослене с улице, од коцке, кладионица… Добићете чврсте, стабилне мушкарце, а женама бих оставио одабир желе ли у војску – рекао је Ћорић на ХРТ, преноси Танјуг.
Он је истакао да би млади војници могли бити и од велике користи у случају временских непогода, попут поплава или пожара на острвима, али и због окружења и положаја у којем се Хрватска налази.
У Србији се враћање обавезног војног рока налази у програмима две десничарске ванпарламентарне странке, Двери и Српске радикалне странке. Уколико након предстојећих избора ове странке уђу у парламент поставља се питање да ли ће покренути неку конкретну иницијативу за повратак војног рока. Занимљиво је истаћи да се за поновно увођење обавезног служења војног рока више пута јавно залагао социолог Јово Бакић познат по изразито левичарским ставовима.
