Трговци су маштовити када је у питања њихова екстра зарада.
Често им на руку иде и држава која не сузбија њихове злоупотребе на рачун купаца.
Трговачке марже у Србији су по 4,5 puta веће у односу на оне у земљама Европске уније.
Долазак Лидла и нагли пад цена који је изазвао нови конкурент на тржишту показује екстра зараде трговачких ланаца.
Након појачања конкуренције осмишљен је нови начин за лаку и брзу зараду.
Трговци су решили да нам наплаћују сваку кесу и то вишеструко скупље од њене реалне вредности.
Сакривене иза наводне бриге за екологију, нашли су лак начин за екстра профит.
Ако је у питању заиста брига трговаца за екологију, зашто се комплетан приход од наплате кеса не уплаћује у државни фонд за екологију?
Држава им такву обавезу није ни прописала.
Да новац од кеса заиста иде у еколошки фонд, држава не би била принуђена да због испуњавања захтева Европске уније омогућава градњу стотина мини хидрицентрала већ би се до зелене и обновљиве енергије долазило на квалитетнији и здравији начин.
Пре две недеље, у неким од највећих трговинских ланаца кесе су поскупеле са 2 на 5 и 7 динара.
Грађани који су без много галаме прихватили пређашњу цену сада бурно негодују и питају: где иде новац који им се узима под изговором заштите животне средине?
У Србији се годишње произведе око 8.000 тона пластичних кеса.
Трговци истичу да је од почетка наплате пластичних кеса њихово коришћење смањено за 65 одсто.
То значи да трећина купаца и даље узима кесе.
Платнененог цегера добар део нас се сети тек када дође на касу маркета и схвати да опет мора да плати нове кесе које су до јуче биле бесплатне.
Такође, велике куповине не пролазе без неколико кеса.
Наводно је ново повећање цена кеса смањило њихову потрошњу за још десет посто.
Ускоро можемо очекивати да нам трговци наплаћују кесе по 20, 30 динара сакривени иза бриге за екологију.
Трговци који наводно штите животну средину наплатом кеса од 2 до 7 динара, нису на одељења воћа и поврћа ставили папирне кесе.
Чајну, кулен и остале месне прерађевине и даље пакују у најлон папир и пластичне кутијице, па се дешава да узмемо по кесу за кромпир, помаранџе, или банане, а да онда три пластичне кесе ставимо у цегер.
Трговци тврде да је наплата кеса започета у складу са новом регулативом Европске уније и Одлуком Града Београда, а са циљем даљег смањења употребе једнократних пластичних кеса.
Ипак, у Министарству заштите животне средине тврде да не постоји никакава обавеза трговинских ланаца да уведу наплату пластичних кеса, као ни обавеза уплате тих средстава у било које државне фондове.
Зато и похвале свима онима који наплату кеса нису увели.
Н.П.
