Сада кад се захуктала предизборна кампања унутар америчких демократа за председничке изборе 2020. ствари постају јасније. До недавно је Берни Сандерс био фаворит, али кад се у кампању укључио Џо Бајден ствари су се преокренуле. Из недеље у недељу расте разлика у корист Бајдена, па се чак и сам Трамп „опростио” од Бернија који би за њега био бољи противкандидат. Берни нема ни харизму, а ни подршку умеренијих демократа јер је оптужен да је социјалиста (по европским мерилима он би био једва социјалдемократа) што код многих демократа изазива благу језу. Тако да за политичког ветерана Бајдена није био проблем да декласира Сандерса и друге демократе који су кренули у трку за председничке изборе 2020.
Џо Бајден је одавно у америчкој политици, око пола века. Од 1972. био је у Сенату и неколико пута је покушао да се кандидује унутар демократа за председничког кандидата. У Обаминој администрацији је био потпредседник са ауторитетом, а деведесетих је био утицајан демократа који је и вршио притисак на администрацију да се војно ангажује на Балкану. Међу првима у САД је назвао Милошевића ратним злочинцем, био је активан у скидању санкција на оружје које би се користило против Срба. Познато је да је његово залагање за војне нападе на Србе било одлучујуће у Клинтоновој администрацији деведесетих година прошлог века. Познат је и по агресивним и расистичким антисрпским изјавама.
Неко би могао рећи да су то биле деведесете, ту је био Милошевић и томе слично, па је можда Бајден променио ставове. Нажалост неки његови наступи протеклих година на албанским и муслиманским лобистичким скуповима говоре супротно. Визија деведесетих се није нимало променила – Срби су кривци за све ратове и одговорни за све злочине. Његов речник делује као да се ништа у међувремену није десило. Чак су и изјаве Хилари Клинтон о ратовима деведесетих на Балкану за нијансу одмереније у односу на Бајдена. Проблем је што су те изјаве дате последњих неколико година на скуповима антисрпских лобија који заговарају унитарну БиХ под контролом муслиманског Сарајева и подржавају албанске аспирације које превазилазе идеју независног Косова. Притом је „проруска Србија” кривац за сва зла и зато мора бити и даље кажњавана. То практично значи да те групације виде у Бајдену и америчким демократама своје менторе „сениоре” којима финансирају кампање и подржавају их на све могуће начине. На жалост код Бајдена Срби не могу очекивати ни милост која се даје пораженима у рату.
Стицајем историјских околности и идеолошких блискости добар део наше политичке, пословне и медијске елите је везан за америчке демократе либералне и глобалистичке оријентације. Превише оптерећени оним што пишу и говоре глобалистички медији попут Си-Ен-Ена или „Њујорк тајмса” су потпуно занемарили другу и другачију Америку – ону која је довела на власт Трампа. Тако се дошло до апсурдне ситуације да су домаћи проамерички либерали водили кампању против Трампа, а неки је и данас воде, док су домаћи конзервативци (често проруски настројени) постали симпатизери новог америчког председника. После победе Трампа на председничким изборима глобална кампања против њега је имала свој одјек и у Србији – па се тако „нагађало” да ли ће или не он издржати пола године до опозива. Од тога наравно није било ништа, Трамп и поред агресивне негативне кампање медија попут Си-Ен-Ена, успева да учвршћује свој председнички рејтинг и да са оптимизмом гледа на шансе за други мандат.
Но иако је још рано за прогнозе вероватног окршаја Бајдена и Трампа јер се политичка битка води не само на тлу Америке већ и у односу са Русијом, Европом и Кином. Русија је била адут демократа против Трампа али се сада окреће против њих због афере Бајденовог сина у енергетским пословима Украјине и Русије. Исто тако и заоштравање трговинског рата са Кином може имати драматичне и тешко предвидљиве последице по америчке изборе то јест на Трампа и његове шансе за други мандат. Ту су и Трампу блиска „нафташка питања” Венецуеле и Ирана који исто тако могу довести до озбиљних ефеката не само на тржишту енергената већ и на судбине политичких лидера. Но, било како било – са Бајденом председником Срби немају неизвесности – све је кристално јасно, док би други Трампов мандат могао бити шанса да америчка политика изађе из агресивне фазе на Балкану и прихвати „реалност на терену”.
Политички аналитичар
Прилозиобјављениу рубрици „Погледи”одражавајуставовеаутора,не увек и уређивачкуполитикулиста
