Zoran Điniđić je ubijen na današnji dan pre trinaest godina oko 12:25 ispred Vlade Srbije. Nedugo zatim, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje koje je trajlo do 22. aprila 2003. godine. Za vreme akcije „Sablja“ koja je počela posle ubistva premijera uhapšeno je skoro 12 hiljada ljudi.

„Besede u Zoranovu čast“ održava se od 2006. godine i organizuju je Fondacija Dr Zoran Đinđić i Demokratska stranka.

Želela sam da razgovaram sa ovim mladim ljudima jer, ko god ih je slušao kada su nastupali, shvatio je da se radi o klincima koji se lože na to da se treba ložiti i koji veruju da treba da iskoriste činjenicu da su jedan od 40 hiljada spermatozoida koji je uspeo. Htela sam da saznam gde su i šta rade deset, pet, tri i godinu dana nakon što su pobedili u besedi.

BOJANA PAVLOVIĆ, POBEDNICA 2014. GODINE

Fotografija: Bojana Pavlović

VICE: Čime si se bavila 2014. kada si odlučila da učestvuješ u besedi?

Bojana Pavlović: Bila sam student četvrte godine Medicinskog fakulteta u Beogradu. Kao veliki zaljubljenik u odnos filozofije, psihologije i psihijatrije, počela sam razmišljam o vremenu i društvu u kojima živimo, služeći se politikom kao metodom. Kroz sam proces mišljenja shvatam da vreme nije problem, vreme prolazi, ali društvo ostaje. U tom trenutku sam odlučila da javno govorim o onome sto mislim, sa ciljem da podstaknem mlade koji takođe misle i postoje, ali ne govore. Jer misao koja nije ugledala svetlost dana gubi smisao.

O čemu si besedila?

Beseda Idiotes govori upravo o tome, da se društvena pitanja koja su bila aktuelna jos u antičkom dobu, nameću i danas u savremenoj Srbiji.

Čime se baviš danas? Misliš da je pobeda u besedi na neki način uticala na tvoj dalji put, kao i filozofija koja stoji iza ovog takmičenja i Zoranovog nekadašnjeg pogleda na svet?

Danas privodim kraju studije medicine i bavim se medicinskom etikom, kao filozofskom disciplinom. Sama pobeda na besedi, kao i filozofija dr Zorana Đinđica, velikm delom odredila je moj dalji put u traganju za slobodom čoveka i jednog slobodnog društva. Sami počeci dr Zorana Đinđica i njegovi prvi objavljeni radovi pokazuju otpor tada vladajućoj paradigmi tzv. praksis-marksizma, što je za njega, kao i ostale filozofe tog doba, bio pokusaj da marksisticko tumačenje istorije i čoveka donekle oslobodi dogmatske stege, koja i danas postoji.

MILAN NOVAKOVIĆ, POBEDNIK 2006. GODINE

Fotografija: Milan Novaković

VICE: Čime si se bavio 2006. kada si odlučio da učestvuješ u besedi?

Milan Novaković: Prijavio sam se zbog opklade. U Klubu Demokratske omladine Kikinda se u tom periodu okupila ekipa zanimljivih, kreativnih ljudi koji su znali da do duboko u noć polemišu o državi i društvu. Problem je bio što se na kraju nije znalo „ko je pobedio“ u tim debatama i složili smo se da bi najpoštenije bilo da organizujemo takmičenje u besedništvu i da stručni žiri proglasi pobednika, ali pod uslovom da se svi mi prijavimo. Jednoglasno je usvojeno da se takmičenje zove po najboljem retoričaru među političarima – Zoranu Đinđiću. Ja sam tada bio apsovlent na pravnom fakultetu i prijavio sam se upravo zbog želje da pokažem drugarima da sam ipak ja bio u pravu.

O čemu si besedio?

Te 2006. godine tema je bila „Ako Srbija Stane“ i moja beseda zvala se „Justicija“. Pored sebe na sceni imao sam devojku obučenu kao Boginju pravde koja je, naravno, imala povez preko očiju, mač u jednoj ruci, vagu u drugoj, i u svojoj besedi govorio sam o toj simbolici i u kakvom je odnosu Justicija sa sudbinom Zorana Đinđića i sudbinom Srbije.

Čime se baviš danas? Misliš da je pobeda u besedi na neki način uticala na tvoj dalji put, kao i filozofija koja stoji iza ovog takmičenja i Zoranovog nekadašnjeg pogleda na svet?

Posle nekoliko godina rada u struci odlučio sam da je vreme za pravosudni ispit, pa se danas pripremam za advokatski poziv. Pobeda na Besedama povećala mi je samopouzdanje i pokazala da, na neki način, imam dara za pisanje, pa danas u slobodno vreme pišem kratke priče.

Sama filozofija ‘Beseda u Zoranovu čast’ danas polako gubi smisao jer je organizacija takmičenja i dalje poverena jednoj političkoj partiji, a prvobitna ideja bila je da se Besede institucionalizuju kako bi bile prijemčljivije širem krugu mladih ljudi. Nije Zoran Đinđić, u smislu nacionalnog takmičenja, bio predsednik partije, već premijer države. Zoran Đinđić je, po meni, najbolji srpski filozof u istoriji.

O čemu bi danas govorio?

Da danas besedim govorio bih o antiglobalizmu, o pogubnosti neoliberalne politike, o farmako industriji koja truje narod, o legalizaciji marihuane u medicinske svrhe. Govorio bih o štetnosti GMO hrane, o HAARP sistemu, o kemtrejls zaprašivanju, o dvostrukim standardima u međunarodnoj politici, o časti, moralu.

VANJA KOVAČ, POBEDNICA 2015. GODINE

VICE: Čime si se bavila prošle godine kada si odlučila da učestvuješ u besedi?

Vanja Kovač: Prošle godine sam bila student treće godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pogodila me je sveopšta letargija koju sam videla oko sebe. Tu nije bilo ni očaja, ni besa, ni prkosa, ni iskrene volje da se nešto promeni. Ljudi su klonuli, izgubili nadu, svikli da gutaju prazna obećanja, da po ko zna koji put budu iznevereni.

Naša zemlja je postala sve, samo ne jedna uredjena pravna država. Progovorila sam u ime svih nas koji nećemo da prihvatimo činjenicu da je život u Srbiji postepeno, ali neumitno odumiranje I ništa više.

O čemu si besedila?

Moja beseda je bila kritika takvog stanja. Pokušaj da pokažem kako još uvek ima dovoljno nas koji ne pristajemo na svakodnevne obmane i jeftine kompromise. Mladi imaju dovoljno snage da učeći na silnim greškama svojih prethodnika izgrade jedno drugačije društvo. Život nam nije dat da bismo ga traćili idući linijom manjeg otpora, prihvatajući od njega sve manje i manje.

Čime se baviš danas? Misliš da je pobeda u besedi na neki način uticala na tvoj dalji put, kao i filozofija koja stoji iza ovog takmičenja i Zoranovog nekadašnjeg pogleda na svet?

Ove godine bi trebalo da dovršim studije i pokušam da nadjem posao. Beseda je doprinela tome da upoznam mnoge istomišljenike i podrška tih mladih ljudi navela me je da se više politički angažujem, sa ciljem da svi zajedno pokažemo da su istinske promene zaista moguće.

O čemu bi govorila danas?

Na žalost, ponovila bih svoju besedu. Ona je danas još aktuelnija. Naše propadanje je još dublje, a potreba za promenama je uslov opstanka.

DUŠAN JOVČIĆ, POBEDNIK 2013. GODINE

Fotografija: Dušan Jovčić

VICE: Čime si se bavio 2013. kada si odlučio da učestvuješ u besedi?

Dušan Jovčić: U trenutku kada sam pisao svoju besedu, bio sam student i aktivni član Debatnog Kluba i Studentskog Parlamenta Fakulteta političkih nauka. Napisao sam besedu jer sam želeo da naučim nešto iz toga. U tom trenutku sam takođe bio i revoltiran hvalospevima, nekritičkim pristupom prema životu i radu Dr. Zorana Đinđića i čitavom atmosferom koja je stvorena oko ovog takmičenja. Kao da su mladi ljudi, čast izuzecima, govorili ono što su mislili da od njih žele da čuju, ponavljali fraze i misli drugih ljudi, a ne stvarali i izgovarali svoje.

O čemu si ti besedio?

Govorio sam o hrabrosti, o nacionalnoj istoriji i kako iz nje izvlačimo pouke, pokušavao da istražim šta je to zbog čega se ljudi okupe oko vizionara samo na dan kada isti uspeju u svojoj nameri, ili na godišnjicu smrti. Pokušao da nateram ljude da misle o tome šta mladi govore i kada napuste sedišta u sali gde se održava priredba na koju su došli.

Čime se baviš danas? Misliš da je pobeda u besedi na neki način uticala na tvoj dalji put, kao i filozofija koja stoji iza ovog takmičenja i Zoranovog nekadašnjeg pogleda na svet?

Trenutno sam na završnoj godini studija i u isto vreme pomažem kao demonstrator na predmetu retorika na Fakultetu političkih nauka. Radim i na neformalnom kursu „Primenjena retorika“ gde studentima pokušavamo da pojasnimo gde je mesto retorike u modernom svetu i aktuelnim zanimanjima koja danas postoje i kojima se ljudi zapravo bave. Pišem poeziju, i na putu sam da objavim svoju prvu zbirku.

Na ovom takmičenju sam prvi put doživeo da ozbiljni, moćni i popularni ljudi sede i slušaju šta mladi, pa među njima i ja, imaju da kažu. Voleo bih da ta praksa počne da se primenjuje i van sterilnih uslova takmičenja, u stvarnom svetu.

O čemu bi danas besedio?

Da ove godine učestvujem, posvetio bih više pažnje ljudima koji stoje iza ideja i programa političkih stranaka, koji tu mašineriju pokreću i trudio se da utičem na njih da pokušaju da zbace okove koje pojedinci i njihova imaginarna moć, zarad sebičnih interesa, nameću.

Pročitajte i: Kada će Vojislav Šešelj prestati da pali zastave

UROŠ PAVLOV, POBEDNIK 2012. GODINE

VICE: Čime si se bavio 2013. kada si odlučio da učestvuješ u besedi?

Uroš Pavlov: Bio sam student, tek što sam upisao fakultet. Nadao sam se da ću uspeti svojim rečima da doprem pre svega do mladih i onih koji o njima odlučuju.

O čemu si besedio?

O devalvaciji kulture, problemu nacionalizma, toleranciji, govorio sam o neophodnosti duhovne i moralne nadgradnje, pored obrazovanja, da bi se izbegle negativne pojave u društvu koje su nažalost sveprisutnije.

Čime se baviš danas? Misliš da je pobeda u besedi na neki način uticala na tvoj dalji put, kao i filozofija koja stoji iza ovog takmičenja i Zoranovog nekadašnjeg pogleda na svet?

Još uvek sam student i dalje se bavim besedništvom. Beseda u Zoranovu čast me jeste obeležila, jer ova beseda jeste sjajna ideja i nadao sam se dobra prilika da ja utičem na nekoga svojim rečima, ali, bojim da se u tome nije uspelo. Kada učestvujete na besedi, kažu vam da Srbija treba da vas čuje, ali vi posle toga teško da ćete ikad dobiti dovoljno prostora i priliku da vas neko čuje. O besedništvu će se naći mali izveštaj na dnu strana novina jednom godišnje.

Zoran je na mene uticao i verovao sam u njegov put, ali, da li je uticao na svoje najbliže saradnike? Ukoliko mladi koji se danas takmiče ne dobiju više pažnje i prostora, ova beseda neće imati svrhu i nikakav uticaj i biće samo fensi komemoracija, a to je ono što bi Zoran najmanje želeo.

O čemu bi danas govorio?

Govorio bih o istom o čemu sam govorio pre četiri godine, samo još glasnije, jer se gotovo ništa po nije promenilo, štaviše, mnogo je gore i alarmantnije.

Hvala Bojana, Milane, Vanja, Dušane, Uroše!

Na prvog premijera Srbije posle demokratskih promena 2000 godine, pucao je Zvezdan Jovanović, član Jedinica za specijalne operacije (JSO). Protiv 44 osobe koje su učestvovale u ubistvu premijera, uključujući Zvezdana, 2003. godine je podignuta optužnica, a 2007. su proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378. godina zatvora.

Politička pozadina ubistva premijera do danas nije rasvetljena.

Na godišnjicu smrti premijera 2016, u Srbiji je vanredno stanje zbog poplava.Nekoliko političkih partija je izjavilo da obustavlja sve planirane predizborne mitinge i konferencije u izbornoj kampanji koja je počela kada je predsednik Nikolić raspisao vanredne parlamentarne izbore, treće vanredne u poslednjih osam godina, za 24. april 2016.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu