Glasalo se za šefove vlada i poslanike u samoproglašenim Narodnim republikama Donjeck i Lugansk, gde se separatisti bore protiv ukrajinskih snaga od proleća 2014. godine u ratu s više od 10.000 poginulih.

Iako sporazum iz 2015. godine o okončanju rata zahteva lokalne izbore u Donjecku i Lugansku, kritičari, uključujući i ukrajinskog predsednika, Sjedinjene Države i Evropska unija kažu da je glasanje nelegitimno jer se sprovodi tamo gde Ukrajina nema kontrolu.

Ali, separatisti kažu da je glasanje ključni korak ka uspostavljanju potpune demokratije u tim regionima.

„To je još jedan ispit za građansku poziciju, političku poziciju za celu Donjecku republiku“, rekao je Denis Pušilin koji je postao vršilac dužnosti šefa separatističkog režima u Donjecku pošto je prethodni, Aleksandar Zaharenko, poginuo u bombaškom napadu na jedan restoran u avgustu.

Njegov kolega iz Luganska, Leonid Pasečnik, izjavio je u nedelju: „Mi smo slobodna republika, slobodna zemlja“ i negirao da se glasanje odvija suprotno sporazumu koji je 2015. godine potpisan u Minsku.

Lideri Nemačke i Francuske koji su pomogli pregovore o tom sporazumu, odbacili su „ilegalne i nelegitimne izbore… održane danas uprkos brojnim molbama međunarodne zajednice“.

„Ovo su izbori za entitete koji nemaju legitimitet po ukrajinskom Ustavu“, rekao je prošle nedelje Kurt Volker, specijalni izaslanik Sjedinjenih Država za Ukrajinu.

„Narodu u istočnoj Ukrajini biće bolje u jedinstvenoj Ukrajini u miru, a ne u drugorazrednoj policijskoj državi pod vođstvom prevaranta i siledžija koje sve subvencioniraju poreskih obveznici Rusije“, napisao je on u četvrtak na Tviteru.

Oba regiona izvestila su da je odziv glasača bi iznad 70 odsto dva sata pre nego što su glasačka mesta zatvorena u 20:00 sati po lokalnom vremenu (17:00 GMT).

Kasno u nedelju uveče, portparol ukrajinskog predsednika Petra Porošenka je rekao da je Porošenko razgovarao o izborima s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom tokom svečanosti u Parizu povodom godipnjice primirja u Prvom svetskom ratu.

Merkel i Makron su posle sastanka rekli da održavanje „takozvanih“ izbora ugrožava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine i apelovali na sve strane da poštuju prekid vatre i oslobode političke zatvorenike.

Nemačka, Francuska i Ukrajina su deo takozvanog „Normandijskog formata“ zemalja koje traže rešavanje tog sukoba. Rusija je četvrta zemlja u tom formatu koji se nije sastao dve godine.

Andrej Jermolaev, analitičar instituta Nova Ukrajina, u Kijevu, rekao je da „sprovođenje izbora uprkos stavovima Kijeva i Zapada znači da Kremlj potpuno kontroliše stanje u tom regionu i da namerava da koristi taj’zamrznuti konflikt’ kao sredstvo pritiska na ukrajinske vlasti“.