Фонд за пензијско и инвалидско осигурање почео је јуче исплату увећаних пензија за 1,25 одсто пензионерима самосталних делатности. У петак, 5. фебруара, увећане јануарске пензије и разлика за децембар, стићи ће војним и пољопривредним пензионерима. Најстаријима из категорије запослених, пензијски чекови почеће да стижу од 10. фебруара.
Закључком владе, подсећају у ПИО фонду, пензије и новчане накнаде надаље ће се исплаћивати у увећаном износу.
Прерачунато, то значи да ће пензионери с примањима од 20.000 динара месечно примити пензију већу за 250 динара, док ће они с чеком од 25.000, примити више 312,5 динара.
Ово повећање резултат је договора владе и ММФ-а крајем прошле године. Повећање пензија је линеарно, дакле, важи за све пензионере. И оне којима је пензија умањена за 22, односно 25 одсто, али и оних 60 одсто пензионера, којима пензије нису диране.
И док премијер Александар Вучић истиче да повећање пензија није мало, већ скромно и стабилно, пензионери с друге стране упорно питају да ли ће им и када бити враћене умањене пензије, будући да су их они зарадили.
Милан Ненадић, потпредседник Савеза пензионера Србије, каже, да је затражено да се укине Закон о привременом умањењу пензија до краја 2016. године, јер је и Уставни суд Србије потврдио да је то привремена мера, која, међутим, још траје.
– Требало би ова умањења пензија од прошле године бар преполовити, ако већ нису укинута. Тим пре, што пензије последње четири године нису пратиле раст инфлације, па су реално много обезвређене, каже Ненадић.
Најаве премијера „да у јануару бележимо суфицит и уколико такве резултате будемо имали и убудуће, да се до краја године може очекивати још једно повећање плата и пензије” пензионерима нису велика утеха, јер је година тек почела.
Љубомир Маџар, економиста, каже да суфицит у јануару не може бити репер за евентуално повећање плата и пензија на крају 2016. године, јер је година тек почела и чека нас много изненађења. Он сматра да овакве најаве нису реалне, јер се и према тврдњама Фискалног савета ове године очекује много већи дефицит него што је то било у 2015. години.
Најпре због враћање непореских прихода на нижи ниво.
С друге стране и у 2015, као и две године пре тога, забележено је изузетно слабо извршење јавних инвестиција. Осим тога још није започела ни предвиђена рационализација броја запослених у јавном сектору што је вештачки направило суфицит. Када се исплате све отпремнине, тешко да ће се говорити о суфициту, закључује Маџар.
