Берлин – Овогодишњи 66. берлински фестивал, вечерас почиње пројекцијом новог филма браће Коен „Хајл, Цезар!“, дефинитивно је постао прекрупан залогај којег ће тешко ко моћи да сажваће до краја.
Волела бих да видим тог натчовека којем би пошло за руком да у једанаест фестивалских дана види свих 434 филма (из 77 земаља света), колико их Берлинале ове године приказује у проширеном броју програма (сада их је 18), или оног ко је спреман да плати толики број фестивалских улазница. Јер, Берлинале је једини фестивал А категорије на којем је и публици, а не само филмским професионалцима, омогућено да купи улазницу и гледа све понуђене филмове. Другим речима, не видим другу сврху овако „пренадуваног балона“, осим можда у амбицији челника Дитера Кослика да постане краљ свих светских фестивала или министар за културу Немачке, што му неки све гласније и предвиђају.
Још од оснивања, 1951. године у западном делу зидом подељеног града у подељеној земљи, политика и друштвенополитички активизам главна је програмска оријентација берлинског фестивала. Он је по томе увек био посебан и препознатљив. Врло добро памтим програмску оријентацију, храброст, моралност и провокативност филмског избора легендарног дугогодишњег челника Берлинала Морица де Хаделна. Отуда се и усуђујем да кажем како сам, у односу на Де Хаделнову, у ових петнаестак година Косиликове „владавине“, чешће препознавала политикантство и лобистичко чинодејствовање него ли јасно (и часно) одређен активизам. Према свецу и тропар.
На имиџу „друштвено одговорне филмске манифестације“ Дитер Кослик је инсистирао још од свог доласка на чело Берлинала, а ове године такав имиџ надграђује и тиме што ће поделити око хиљаду бесплатних карата избеглицама које су уточиште пронашле у Немачкој. „Желимо да азилантима прекратимо суморну свакодневицу и пружимо им мало разоноде, да дамо пример толеранције и интеграције у Немачкој“, изјавио је Кослик напомињући како су многи Немци у време оснивања фестивала и сами били избеглице и како фестивал у сврху разоноде азиланата са Блиског истока сарађује сада са организацијама које о њима брину.
Осим хиљаду бесплатних улазница, фестивал је на свим позивницама за вечерашње свечано отварање и пријем који следи, видљиво одштампао и позив за донације „у корист центра који у Немачкој помаже преживелима тортуре“. Фестивалска брига о азилантима проширује се тако и на „Уличну храну“, низ малих приколица паркираних надомак Берлинале паласта у којима улични продавци хране нуде јефтине, брзе оброке за све оне који немају времена или новца да током фестивала ручају или вечерају у околним ресторанима. Мени „Уличне хране“ проширен је за неколико традиционалних јела медитеранско-блискоисточне кухиње која, наравно, ни за азиланте није бесплатна.
Мерил Стрип председница жирија (Фото: Ројтерс)
Прилику да своје донације дају немачком центру за бригу о азилантима имаће пре свих и чланови екипе филма „Хајл, Цезар! (у оригиналу: „Hail, Caesar!“, дистрибутерски назив у Србији: „Аве, Цезаре“) Џоела и Итана Коена, са Џорџом Клунијем и Скарлет Јохансон у главним улогама. Одмах затим и холивудска дива и трострука оскаровка Мерил Стрип, као председница главног жирија чији су чланови још и Ларс Ејдингер, Ник Џејмс, Клајв Овен, Брижит Лакомб и редитељке Алба Рорвахер и Малгоржата Шумовска. Управо ће они бити ти који ће ове године одлучивати о „судбини“ 18 филмова који се такмиче за „Златног медведа“, од укупно 23 колико их се приказује у главном такмичарском програму (пет филмова је ван конкуренције).
Међу такмичарима се налазе и филмови Андреа Тешинеа, Даниса Тановића („Смрт у Сарајеву“), Дени Котеа, Ђанфранка Росија, Лава Дијаза, Томаса Винтерберга, Џефа Николса, али и низа мало познатих аутора. Нови филмови Спајка Лија, Лија Тамахорија, баш као и филм отварања Коенових, приказују се ван конкуренције…
У програму Берлинале Специјал биће приказан и филм „Где следеће напасти“ („Where To Invade Next“), нови дугометражни документарац великог америчког провокатора Мајкла Мора („Куглање за Коламбајн“, „Фаренхајт 9/11“), док део програма Панорама Специјал чини и нови филм већ дуже време одсутног Вејна Ванга „Док жена спава“, у којем главну улогу тумачи Бит Такеши, како гласи глумачко име култног јапанског редитеља Такешија Китана…
Међу 77 земаља света које ове године имају филмове на Берлиналу на сасвим видном месту налази се и Србија, са чак пет филмова у којима је учествовала као већински или мањински продуцент. Тако ће светску премијеру у такмичарском програму Форум (посвећен младим ауторима) имати играни филм „Влажност“ Николе Љуце, али и експериментално-документарни филм „Дубина два“ Огњена Главонића.
Кратки играни филм „Четири угла круга“ Катарине Станковић снимљен је као немачко-српска копродукција те ће зато премијерно бити приказан у програму „Перспектива немачког филма“. У част обележавања тридесетогодишњице програма Теди (посвећен филмовима о ЛГБТ популацији), поново ће бити приказан филм „Marble Ass“ Желимира Жилника који је 1995. године на Берлиналу освојио награду „Теди“. У угледном паралелном програму Панорама биће приказана хрватско-српска копродукција „С оне стране“ Зринка Огресте, у којем српски копродуцент Лазар Ристовски („Зилион филм“) игра једну од главних улога.
На Европском филмском маркету (филмски сајам), који је у складу са свеукупним амбицијама Берлинала и сам проширио своје садржаје, Филмски центар Србије традиционално има свој штанд на видном месту.
Овогодишњи Берлински фестивал трајаће до 21. фебруара.
