Смедерево – Више 60 редовних и око 160 ванредних ученика трећег и четвртог разреда Железничко индустријске школе у Смедереву два месеца пред крај школске године могли би да остану без сведочанстава и диплома јер је инспекција пре две недеље наложила забрану рада тој школи.
У ванредном инспекцијском надзору утврђено је да школа нема органе управљања, те да је њено пословање већ дуже време противзаконито. Просветни инспектори утврдили су да Школски одбор није легитимно изабран јер у њему осим представника оснивача, фабрике „Желвоз” која је сада у стечају, нема представника запослених и родитеља, како закон налаже. Самим тим, није легитиман ни избор в. д. директора, а ни запошљавање једног броја професора.
У образложењу одлуке о забрани рада, инспектори наводе да „су органи ’Желвоза’, пропуштањем законских обавеза успоставили незаконито управљање школом и онемогућили њен даљи рад у складу са законом”.
Док инспекција није утврдила незаконитости, школа је како-тако радила. Ђаке је, међутим, у понедељак сачекала школа без професора. Тада су чули да јој прети затварање.
– Ми смо у старту наговестили инспекцији да Школски одбор није валидан, али нас нико није чуо. Сада су то и они установили, али смо сада и ми и деца практично на улици. Ко зна шта ће бити с нама – каже Милица Полчић, саветник за економске послове у ЖИШ-у.
Проблем ове школе датира одраније, али је годинама стављан „под тепих”. „Желвоз” је имао преча посла због проблема унутар фабрике, па је тако, случајно или не, Школски одбор ЖИШ-а дуже од годину и по дана функционисао противзаконито, а самим тим и школа.
У овој образовној установи изразили су сумњу да је неко „бацио око на школу”. Кажу, не могу да верују да је све ово урађено случајно.
Биљана Бојанић, в. д. директора, именована од стране незаконитог Школског одбора, „Политици” је доставила одлуку Извршног одбора „Желвоза” у реструктурирању из маја 2014, у којој стоји да је тадашњи директор и заступник капитала Милорад Стојковић, у Школски одбор именовао самог себе и још четири представника фабрике. Нигде није наведено да је он председник, иако је касније председавао седницама на којима су доношене важне одлуке.
– Ми и родитељи желимо само једно, да останемо у овом објекту и да имамо професоре који ће примати плату, а деца да имају наставу. С друге стране, нама је блокиран рачун јер га је „Желвоз” три године користио док је био у блокади и направио нам дуг од 36 милиона динара. Шест месеци нисмо примили плату и професори више не желе да раде – каже за „Политику” Биљана Бојанић.
Објекат школе се води као власништво „Желвоза” у стечају. ЖИШ није отишао у стечај, већ је наставио да ради као самостално правно лице.
Школи је блокиран рачун јер га је „Желвоз” три године користио док је био у блокади и направио дуг од 36 милиона динара
Сада је на потезу Министарство просвете које треба да се изјасни о предложеној мери забране рада. Незванично, има наговештаја да ће школа бити припојена овдашњој Техничкој школи.
Родитељи ђака јуче су намеравали да протестују, али су због процедуре у полицији окупљање одложили за почетак идуће недеље. Заједно са својом децом, већина њих јуче је била у школи, чекајући макар какво решење. Претходно су се обраћали и градоначелници Јасни Аврамовић. Она је поручила, кажу родитељи, да деца морају да заврше школу. Како ће бити решен проблем, није прецизирала.
– У школу не идемо од другог полугодишта јер професори одбијају да држе наставу. Пред распуст нам је директорка рекла да немамо шансе да опстанемо, пре тога нисмо знали шта се дешава. Сада је утврђено да школа практично не постоји. Градоначелница нам је рекла да морамо да идемо на наставу, али пошто професора нема, седимо џабе. Доведени смо у ситуацију да не знамо шта ћемо на самом крају школске године. Апсурдно је да ми сада идемо у Техничку школу – каже Ана Димитријевић, ученица завршног разреда.
Оштећене су обе стране, и наставници и деца. Они немају примања, а деца ни крива ни дужна остају без завршене школе, огорчен је Радојица Кељановић, један од родитеља.
Железничко-индустријску школу је основао „Желвоза” 1997. године и у њој су се деца школовала за занимања трећег и четвртог степена за потребе железнице. Последње две године нису уписиване нове генерације ученика, а за то време школа је функционисала без одговорних лица и органа управљања.
