Novosti online

Пола буџета Србије од прихода Царине

Пословично шкрти кад треба да похвале, економисти ипак признају да је свођење буџетског дефицита са 6,6 одсто бруто домаћег производа у 2014. години, на 3,1 одсто вредности свега створеног у 2015. ,,одличан резултат”. Томе је у великој мери допринела и Управа царина. Ова државна служба унела је лане готово половину државне касе. Тачније – остварила је 43,84 одсто државног буџета.

Цариници су од увозника у 2015. наплатили 416 милијарди динара, што је за 4,47 одсто више него у претходној години. Преведено на свима разумљиве бројке, Царина је држави донела око 150 милиона евра више него што се од ње очекивало, а њен директор Милош Томић за наш лист напомиње да тај резултат није последица само раста увоза.

– Законом о буџету за 2015. било је предвиђено да се на име царинских дажбина наплати 29,2, а наплаћено је 33,39 милијарди динара, што је 14,37 одсто више – каже Томић. – Уместо „задатих” 292,1 милијарде динара, колико је требало да наплатимо на име ПДВ-а од увоза, наплатили смо 315,4 милијарде или 7,98 одсто више.

Приход буџета од царине после 2008, у којој је од ове дажбине наплаћено 64,8 милијарди динара, драстично је опао. У 2013. је преполовљен – наплаћено је 32,5 милијарди, а у 2014. свео се на 31 милијарду динара. Упућене не изненађује овај опадајући тренд буџетског прихода од царина после 2008, али зато признају да је готово 33,4 милијарде динара наплаћених од ове дажбине на увоз у 2015. више него што су очекивали. Паду прихода од царина после 2008. кумовало је више разлога, а највише ССП – Споразум о стабилизацији и придруживању, који је те године Србија потписала са Европском унијом.

– С почетком примене ССП-а од 2010. године, Србија је постепено снижавала царинске стопе на увезену робу из земаља Европске уније – подсећа Томић. – Због тога је дошло до смањивања прихода од царина. Сада наплатом царина приликом увоза штитимо само још неколико стратешких пољопривредних производа, као што су говеђе и свињско месо, шаран и одређени млечни производи. За разлику од наплате царинских дажбина које се смањују, наплата ПДВ-а од увоза расте. У 2015. премашила је 315 милијарди динара, што је готово 90 милијарди више него 2011. године, иако се ПДВ више не наплаћује на увоз струје и гаса.

Да ли Управа царина може још да повећа прихода буџета од царине и под којим условима?

– Раст прихода од увозних дажбина је увек могућ, али се повећање не може очекивати од царина које се укидају – каже наш саговорник. –Зато царинска служба може да се усмери на наплату других дажбина, попут ПДВ-а при увозу, од акциза, да појачамо рад накнадне контроле, убрзамо управне поступке, чија ће последица такође бити наплата дажбина.

Један од задатака Царине је да сузбија сиву економију. Влада је усвојила Национални програма за њено сузбијање, а крајем 2014. основала је и посебно Координационо тело које прати рад и резултате свих надлежних. Први човек Царине тврди да ова државна служба испуњава своје обавезе. Каже да су им у 2015. и заплене кријумчарене акцизне робе биле рекордне.

– Нарочито резаног дувана и цигарета, које се све више кријумчаре. Разлог је једноставан. Нелегално произведена паклица кошта 50 евроценти, легално произведена двоструко више, а у земљама ЕУ продаје се за 2,5 евра. Влада је сузбијање овог вида сиве економије прогласила за приоритетан задатак, јер акциза и ПДВ на дуван доносе 11 одсто буџетског прихода, а царинска служба је лане запленила готово 4,5 тона резаног дувана и око 2,5 милиона цигарета.

Шверцери нафте и деривата такође дижу главу.

– У прошлој години заплењено је око 60 тона нафте и деривата, двоструко више него 2014 – каже Томић. – Контрола ове робе у унутрашњем промету је појачана, а због пада цене нафте и чињенице да су бензин, дизел и гас јефтинији у окружењу, очекујемо да би кријумчарење те робе могло да се повећава, а ми смо спремни да га спречимо.

Директор Управе царина открива нам и два ,,капиталца”.

– Поред наведених количина одузете нафте, јер су шверцери откривени на делу, открили смо и два случаја озбиљних махинација са том робом – каже Томић. – Више од 800 тона нафте, како ми то кажемо, изузето је испод царинског надзора. Другим речима, нафта је ушла у земљу, а онда је практично нестала. Срећом, Царина има и специјализоване службе, као што је Одељење за царинске истраге, које свој посао ради темељно. Зато смо сигурни да ће држава инкасирати велику суму кад се неопходна процедура оконча.

Само у ова два случаја на име ускраћених дажбина на увоз нафте и деривата државној каси ће бити уплаћено више од 55 милиона динара, што премашује 450.000 евра.

————————————————————

Отказ добило 19 службеника

Управе царинаБорба против корупције у Управи царина је надлежност Одељења за унутрашњу контролу. У 2015. је против 64 царинска службеника поднела предлог за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности. Због постојања сумње за учињено кривично дело, за осам царинских службеника информација је прослеђена надлежном тужилаштву.

У окончаним дисциплинским поступцима у 2015. години изречено је укупно 56 дисциплинских мера за тежу повреду службене дужности, а 19 службеника је добило отказ због притвора, покренутог кривичног поступка и по основу дисциплинског поступка.

————————————————————

Колико су плаћени српски цариници

На жалост, на том плану не можемо много да учинимо, јер у околностима опште штедње и све интензивнијих захтева за смањење броја запослених, простор за повећање зарада не постоји.

Према последњим подацима, основна месечна зарада цариника са средњом стручном спремом, чији посао подразумева сменски рад, као и изложеност издувним гасовима и непогодама, износи 26.507 динара.

– Нисам задовољан таквим стањем, али у време опште штедње и захтева за смањење броја запослених, нема шансе за повећање зарада запослених у Управи царина – каже директор Томић. – Надам се да ће се наш допринос повећању ефикасности царинског система, па и привредног амбијента у целини, одразити и на плате запослених.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh