Замислите Београд без Мостарске петље, без „Газеле”, Теразијског тунела или без аутопута. На неподношљиве гужве на овим саобраћајним чвориштима престонички возачи се жале сваког дана. Али, да није саобраћајница подигнутих шездесетих и седамдесетих година прошлог века, у време Бранка Пешића, легендарног градоначелника Београда, сигурно би данас владао незамислив саобраћајни колапс.
За Пешићевог мандата од 1964. до 1974. издигла се и „Београђанка”, један од симбола престонице. На лединама су у његово доба никли блокови 45 и 70, врата су отворили и многи спортски центри, изграђен је хотел „Југославија”, Нови железнички мост је премостио Саву, знање је почело да се стиче у 66 савремених школских објеката…
Прокоп је управо у Пешићево време одређен за место будуће главне престоничке железничке станице…
У сваком делу престонице, коју је водио девет година и 14 дана, остао је траг рођеног Земунца. Али, 30 година после Пешићеве смрти ретко шта носи његово име – тек једна школа и једносмерна уличица у његовом Земуну. Неколико година по њему се звала и Саобраћајно-техничка школа у Земуну, али власти из деведесетих су то промениле.
Како би учинили да се Београд и Београђани убудуће сваке године сете Бранка Пешића, његовог визионарског духа и неуморног залагања за модернизацију главног града, чланови Удружења учесника омладинских радних акција у сарадњи са нашим листом и представницима града покренули су иницијативу да се у оквиру „Дана Београда” установи Награда „Бранко Пешић”.
– Тек би требало да се утврди да ли би се та награда додељивала у једној или више категорија, али сигурно би била за градитељство. Осим што је био легендарни градоначелник, Бранко Пешић је био и учесник радних акција, редовно их је обилазио, учествовао у њиховом организовању – наводи Миодраг – Мија Митровић, председник удружења које је први пут идеју о установљењу ове награде представило градским челницима на обележавању три деценије од Пешићеве смрти.
Ову идеју је одмах поздравио и подржао Никола Никодијевић, председник Скупштине града, који је јуче за наш лист истакао да ће се лично залагати да буде што пре спроведена.
– Процедура за установљење ове награде града, која би као и остале била додељивана у оквиру „Дана Београда”, није компликована. Потребно је да се уврсти на дневни ред неке од наредних градских седница и да је одборници усвоје. Да би награда почела да се додељује од 2017, та одлука требало би да се усвоји до краја ове године – каже Никодијевић. Признање које би носило Пешићево име додељивало би се за неимарске подухвате, унапређење развоја престонице и њену модернизацију.
– Бранко Пешић је градоначелник на основу чијих достигнућа се мере резултати свих који су после њега управљали Београдом. Жеља сваког од нас који водимо град је да се угледамо на њега и да покушамо да достигнемо његове подухвате – истакао је Никодијевић.
За иницијативу Удружења учесника ОРА до јуче, када смо га позвали, није био упознат Лазар Пешић, син некадањег градоначелника Београда.
– Потпуно се слажем, наравно да немам ништа против да се установи награда јер је мој отац подржавао радне акције и акцијаше по целој Србији – наводи Пешић истичући да су све досадање иницијативе о одавању почасти његовом оцу долазиле пре свега од Земунаца, углавном оних из Горње вароши, али никада из града. Искључиво захваљујући Земунцима организовано је и недавно обележавање 30 година од Пешићеве смрти, напомиње Лазар.
– Поједини су предлагали да се Мостарска петља назове по њему, али то није заживело. Било би лепо да се усвоји предлог о увођењу ове награде јер се по оцу у Београду ништа друго не зове осим школе и те уличице. Чак смо и то преименовање мајка и ја хтели да зауставимо. Јер ако није заслужио неку већу и значајнију улицу, онда није морала ни та – указује Пешић.
