Без обзира на то да ли га волите или мрзите тешко је порећи да је 46-годишњи Вучић постао кључни политички фактор у региону.

Држећи под контролом регионалне тензије, од Косова до Босне, Вучић је успео да освоји поверење кључних лидера у САД и Европи, пише амерички портал „Политико” у тексту под називом „Најновији могући спаситељ Србије је модернизатор, моћник – или обоје” посвећеном српском премијеру.

У зависности од тога кога питате, Александар Вучић је, како се наводи, последња велика нада да Србија постане модерна европска демократија или, пак, моћник чије аутократске тенденције прете да дестабилизују Балкан.

„Ултранационалиста који је играо шах са генералом босанских Срба Ратком Младићем и био министар информисања током деведесетих година у време ратног лидера Слободана Милошевића, премијер Србије се представља ових дана као реформатор посвећен вођењу своје земљу у ЕУ.

Европа, уморна од немира који су потресали регион током две последње деценије жели да му верују па је захтев Београда за чланство ставила на врх међу гомилом других захтева за приступање”, каже се у овом тексту.

Осврнувши се на економске резултате претходних година, портал наводи да је привредни раст умерен, али изнад очекивања, да се страни инвеститори привлаче и да је имајући то у виду, „можда тешко разумети зашто критичари и у Србији и у суседним земљама не верују Вучићевим мотивима”.

Одговор, наводи магазин, лежи у његовој прошлости као екстремисте. Наиме, у својим раним двадесетим, Вучић се учланио у Српску радикалну странку, ултранационалистичку партију која је желела да направи „Велику Србију” на рушевинама Југославије.

Постао је штићеник Војислава Шешеља, лидера ове странке који је прошлог месеца у Хагу ослобођен за ратне злочине.

Као министар информисања Вучић је 1998. године кажњавао новинаре и наметао високе казне издавачима, па чак и забранио неке стране медије, али данас каже да жали због тога.

У годинама које су уследиле, Вучић је, каже „Политико”, постепено постао помирљив.

Иако се никада није у потпуности одрекао националистичке идеологије, он је осудио масакр у Сребреници и признао да и Србија сноси део одговорности за ратове на Балкану.

Присуствовао је комеморацији у Сребреници два пута прошле године. Портал цитира и Вучићеве речи: „Трудим се да будем врло реалан. Не стидим се своје прошлости, али сам јавно признао своје грешке.”

Нема сумње да је, оцењује „Политико”, Вучићева конзервативна проевропска порука имала одјека међу Србима.

Анализирајући одлуку Вучића да се иде на превремене изборе, наводи се да он очекује да ће бити јасан победник на њима те да најновије анкете показују да ће његова Српска напредна странка и њени савезници освојити чак апсолутну већину.

„Велико је питање – како за Балкан и Европу – шта је оно што планира да уради са том снагом”, пише овај портал.

Упркос свом доминантном положају, како се каже, Вучић је организовао изборе две године пре рока, тражећи нови четворогодишњи мандат. Месецима раније, он је ангажовао једног другог политичког одметника, бившег британског премијер Тонија Блера, да га саветује.

„Вучић има за циљ да обезбеди још један мандат пре него што спроводе мере отпуштања и фискалне мере неопходне за преобликовање српске економије. Он се нада да ће Србија бити спремна да уђе у ЕУ до краја новог мандата његове владе 2020. године”, наводи „Политико”.

Такође се каже и да Вучићеви критичари упозоравају да он, како на националном тако и на локалном нивоу, гради политичку машинерију налик Орбановој, сузбијајући неслагање тако што чврсто држи под контролом медије у земљи. Признајући Вучићеве недостатке, нарочито његову осетљивост на критику, званичници ЕУ кажу да не виде одрживу алтернативу.

Вучић је у јединственој позицији да покрене земљу напред, тврде у Бриселу.

До сада им он, оцењује „Политико”, није дао разлога да сумњају у његову искреност јер не само да је остао веран реформском курсу у Србији него је и помогао да се одржи мир на Балкану. На Косову је показао да је спремнији на компромис од либерала који су били на власти пре њега.

Ако ништа друго, Вучић и његова партија су донели Србији привид стабилности.

Иако су либералне партије које су на власти биле пре напредњака поставиле темеље тежњама Србије да уђе у ЕУ, Вучић је тај који је формално „закотрљао лопту“ на почетку процеса придруживања 2014. године.

Ипак, његови критичари, наводи портал, кажу да је стабилност настала на рачун демократских вредности, посебно слободе штампе, подсећајући на оцене ОЕБС-а и Фридом хауса. Званичници у Бриселу умањују значај таквих критика, јер с обзиром на дешавања у региону, „Србија изгледа као мирно море”.