BG

Пољаци – национална мањина у Србији

 

Када би неко упитао просечног становника Србије о националним мањинама у Србији, добио би одговоре о Албанцима, Мађарима и Ромима, можда о Власима, Хрватима и Буњевцима, али би се ретко ко сетио пољске националне мањине у Србији.

Пољаци су, било то читаоцу познато или не, национална мањина у Србији. О томе смо се распитали код Аните Шалбот, дипломираног економисте из Остојићева код Чоке, чланице Савета.

Колико Пољака живи у Србији? Како су географски распоређени?

Процењује се да у Србији живи око 1 500 Пољака, како истиче Амбасада Републике Пољске у Београду. Они су настањени у више места, а приметније сконцентрисани по већим градовима, у Београду, Новом Саду, Крагујевцу.

Од када Пољаци живе у Србији? Одакле су дошли и зашто?

Чини се да је највећи број Пољака сконцентрисан у селу Остојићеву у Општини Чока. То је веома занимљив податак, јер су своје насељавање у Остојићеву, тадашњем Потиском Светом Николи, Пољаци започели још у првој половини 19. столећа. Као година насељавања првих Пољака на територији села узима се 1838. Из града Висле и околине, Пољаци су овде долазили као сезонски радници. Како је ратна индустрија захтевала огромне количине шалитре, а на обронцима Остојићева било ју је у изобиљу, Пољаци са југа Пољске стизали су овде у пролеће, а враћали се кући у јесен. Кретали су се пешке, што је захтевало огромне напоре у трајању и по месец дана. Сурове пољске зиме, сиромаштво и оскудица навели су прве Пољаке да се осмеле у настањивању на територији Остојићева. На ободима поља шалитре почеле су да ничу прве земунице, нови домови Пољака. Од тада па до данашњих дана село Остојићево броји највише Пољака од свих места у Србији.

Када је основан Национални савет пољске националне мањине у Србији? Ко су чланови Савета?

Национални савет пољске националне мањине основан је 14. децембра 2018. године. За чланове Националног савета пољске националне мањине на изборима је гласало 45,22% од 345 уписаних бирача и 15 мандата освојила је листа „Свим срцем за Пољаке“ са 98,08 % гласова.

Чланови Савета су:

  • Анита Шалбот Пољак, дипл. Економиста (1975);
  • Густав Чешљар (1955), пензионер, заменик председника;
  • Паулина Малуцков (1963), рачуновођа, секретар Савета;
  • Јосип Чешљар (1977), дипл. инжењер пољопривреде, председник Извршног одбора;
  • Паулина Пољак Бицок (1958), домаћица, члан Извршног одбора;
  • Пал Месарош (1952), пензионер, члан Извршног одбора;
  • Андреа Беата Бицок (1987), мастер проф. српске књижевности и језика, предсеница Одбора за културу, чији је заменик Ермина Виловски (1950), пензионер;
  • Златко Сабо (1972), рачуновођа, председник Одбора за културу, чији је заменик Ида Виловски (1966), пољопривредница;
  • Златко Шалбот (1972), аутомеханичар, председник Одбора за службену употребу језика и писма, а заменик је Андрија Кенђур (1946), пензионер;
  • Геза Пољак (1955), пензионер, председник Одбора за информисање, чији је заменик Андрија Пољак (1961), електричар; и
  • Душко Кенђур (1981), дипл. инжењер пољопривреде.

Шта је Савет, до сада, постигао у свом раду? Које активности ће Савет предузети у будућности?

Национални савет Пољске националне мањине, с обзиром да је нов у свом раду, труди се да постане транспарентан и да путем рада својих одбора оствари своје основне циљеве, јасно дефинисане на веб-страници савета: да очува културна обележја Пољака у Србији, подржи младе припаднике пољске националне мањине и оснажи их, да брине о свим социјалним и полним структурама пољске националне мањине, да уведе образовање на стандардном пољском језику у основну школу у Остојићеву, да буде подршка свим припадницима ове националне мањине у Србији која је дуго, дуго времена била маргинализована и готово невидљива.

Одбори ће организовати различите културне манифестације, борити се да се глас пољске националне мањине чује далеко, да учини транспарентним њихово постојање, омогући им језичко образовање, ојачаће се везе са матицом – Вислом, итд.

Који су највећи проблеми Пољака у Србији?

Највећи проблеми Пољака у Србији су ти што су они дуги низ година били неприметни, односно, у једном периоду историје, за све њих болном, преузимали су чак и туђе националне идентитете како би опстали, сачували своје достојанство и живот. Не можемо говорити у име свих Пољака у Србији, јер је то прешироко, али се можемо сконцентрисати на Пољаке у Остојићеву, где су најбројнији. Њихов језик је угрожен, јер немају писмо и речник, и уколико се нешто не учини по том питању, он се лако може осути у потпуности и нестати. Чак немају ни богослужбени језик, већ се у цркви користи словачки. Савет ће све учинити да се то стање промени.

Каква је демографија Пољака у Србији? Има ли довољно подмлатка да се пољска заједница одржи?

Пољска заједница има проблема да се одржи јер у дугом низу година ништа се није догађало да би се њихова свест о националној припадности појачала. Надамо се да ће се стање сада променити. Тешко је, јер, као и у целој Србији, тако и на овим просторима осећају се сви штетни утицаји миграција становништва у земље Европске уније.

Миграција из Пољске у Србију нема, а немамо ни обрнут случај, да Пољаци из Србије мигрирају у Пољску.

Остојићево код Чоке, октобар 2019. године

Љубомир Костић

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh