Većina Poljaka za razliku od svojih vlasti veruju da danas, više od sedam decenija posle Drugog svetskog rata, ne mogu više da traže ratne reparacije od Nemačke.
Uverenje da je to davno zatvoreno pitanje izrazilo je 72 odsto Poljaka koji su učestovovali u anketi za poljski Radio ZET.
Uz to, 17,5 odsto anketiranih smatra da potraživanje reparacije od Nemačke preti velikim rizikom da bi onda Nemačka imala pravo da traži od Poljske odštetu zato što su Poljskoj pripale istočne oblasti predratne Nemačke, a granica pomerena na zapad na Odru, dok je deo istočnih teritorija Poljske pripao Sovjetskom Savezu.
Reparacije Nemačke Poljskoj je po dogovoru velikih sila po završetku rata trebalo da se isplaćuju posredstvom Sovjetskog Saveza, kao 15 odsto svote isplaćene iz Berlina Moskvi.
Poljska se zajedno sa Sovjetskim Savezom odrekla reparacija 1953. godine.
To pitanje je, medjutim, ponovo na svetlo dana izvukao lider poljske vladajuće konzervativne stranke Jaroslav Kačinjski u julu, kada se zbog reforme pravosudja u Poljskoj zaoštrio spor zvanične Varšave i Evropske komisije oko sistemskih pretnji po pravnu državu i demokratiju u Poljskoj.
Ministar odbrane Antoni Maćerevič objasnio je da Poljska 1953. godine nije mogla da se odrekne reparacija jer nije bila suverena država, već satelit Moskve.
On je sinoć poljskoj državnoj televiziji TVP kazao da o odricanju od reparacija mogu da pričaju samo ljudi koji su mentalno i emotivno toliko nestabilni da njihove reči ne treba uzimati ozbiljno.
„Nemačka se poziva na odluku marionetske, okupirane države, dakle Narodne Republike Poljske koja nije imala znake suvereniteta. Ali, najvažnije je da ne postoji nijedan čak ni komunistički dokument koji bi potvrdio odricanje. Članak u listu Tribuna ludu teško da možemo da priznamo kao dokumentovan zvanični stav države. Postoje samo sovjetski dokumenti“, kazao je Maćerevič.
Ministar odbrane odbio je da bi zahtev da Nemačka nadoknadi ogromne ratne štete Poljskoj mogao da baci senku na istorijsko poljsko-nemačko pomirenje orijentisano umesto u prošlost na budućnost, a započeto pismom poljskih biskupa nemačkim 1965. godine sa apelom „Praštamo i molimo za oproštaj“.
„Upravo suprotno. Finansijska nadoknada tih nepravdi i šteta su uslov da počne da se gradi istinski, dugoročni zajednički projekt (poljsko-nemačkog pomirenja).
Medju vladajućim konzervativcima iz Prava i Pravde Jaroslava Kačinjskog sve jače se čuju glasovi da bi Poljska trebalo da traži ratnu odštetu i od Rusije kao naslednice Sovjetskog Saveza koji je na osnovu tajnog aneksa Pakta Ribentrop-Molotov rasparčao zajedno sa Hitlerom Poljsku, a Crvena armija 17. septembra 1939. godine upala u njene istočne oblasti.
