Veterani Drugog svetskog rata, stanovnici Varšave i poljski lideri stajali su danas mirno uz zvuke sirena tokom ceremonije u čast boraca i žrtava neuspešnog ustanka protiv nemačke okupacije u Varšavi 1944.

Saobraćaj u gradu je stao na jedan minut kada su se sirene oglasile u 17.00, u trenutku kada je ustanak počeo pre 74 godine.

Ranije danas, predsednik Andžej Duda je položio venac na spomenik u četvrti Vola, gde su nemačke snage ubile desetine hiljada civila početkom avgusta 1944, iz osvete za pobunu koju je organizovao poljski pokret otpora, takozvana „Domovinska armija“.

„Odajemo poštu ne samo borcima već i svima onima koje su brutalno ubile nemačke snage a jedini razlog je što su bili Poljaci“, rekao je Duda.

Premijer Mateuš Moravjecki se sastao sa nekoliko još uvek živih učesnika ustanka na ceremoniji u Muzeju varšavskog ustanka. On je obećao da će vlada preuzeti punu odgovornost za brigu o grobovima svih poznatih ustanika i potragu za grobovima koji još nisu pronadjeni.

Nemačke zastave na diplomatskim predstavništvima u Poljskoj su bile spuštene na pola koplja, u znak sećanja na „žrtve nezamislive nemačke surovosti“, naveo je na Tviteru ambasador Rolf Nikel.

Oko 50.000 Poljaka je učestvovalo u Varšavskom ustanku, za koji se očekivalo da će trajati samo nekoliko dana, ali je trajao dva meseca. Tokom 63 dana borbe protiv nadmoćnih nemačkih trupa poginulo ih je 18.000, a 25.000 je bilo ranjeno. U nemačkom bombardovanju i represalijama život je izgubilo oko 180.000 civila.

Nemci su potom sravnili grad sa zemljom i deportovali oko pola miliona preostalih stanovnika, od kojih su neki poslati u Aušvic.

U Varšavi je prethodne godine, 1943, došlo do ustanka u varšavskom getu, kada su mladi Jevreji pružili otpor Nemcima koji su žitelje geta slali u logore smrti.