Просечна плата младе особе у Србији износи око 29.500 динара, а већина запослених из те старосне категорије ради више од 40 сати недељно, показујe најновије истраживањe Међународне организације рада и Републичког завода за статистику, које је урађено у јуну ове године. Економисти често скрећу пажњу на чињеницу да платни јаз, односно разлика у зарадама између жена и мушкараца у Србији износи 11 одсто, а и ово истраживање показује да и млади мушкарци зарађују више од младих жена. Истина, разлика није тако велика, с обзиром на то да њихове просечне зараде износе 30,429 односно 28,113 динара.

Истраживање под називом „Транзиција младих жена и мушкараца на тржишту рада Републике Србије” које је урађено са 3500 особа узраста од 15 до 29 година, такође показује да је свега трећина њих запослена, што је далеко од европског просека који износи 46 одсто.

Више од половине запослених младих људи жели да промени посао, што и не чуди ако имамо у виду податак да петина њих нема право на плаћени годишњи одмор, трећина нема право на плаћено боловање, док 17 процената нема уговор са послодавцем. Међу онима који имају потписани уговор о раду 40 одсто њих је запослено на одређено време. Ово истраживање такође показује да чак четвртина младих људи нити ради, нити се школује.

Највећи број младих ради у сектору услуга – чак 77 процената, а значајан број њих ради и у пољопривреди (14,6 процената) односно у индустрији (23,8 процената). При сектору услуга, млади углавном раде у продаји, где је запослена четвртина младих жена и 16,8 процената мушкараца, затим у угоститељству и прехрани, здравству, социјалном раду и образовању.

Иако су виши нивои образовања повезани са нижим стопама незапослености и бржој транзицији од школе до посла, стопа незапослености високо образованих и даље је висока – 32,9 процената. Међутим, стопа незапослености младих жена је виша од стопе која се односи на мушкарце и износи 35,8 наспрам 27,3 процента. На питање – како се тумачи чињеница да младе жене у много већој мери него млади мушкарци завршавају факултете а чешће су незапослене, Весна Пантелић, начелник Одељења за статистику тржишта рада Републичког завода за статистику каже:

– Жене бирају да дуже остану у систему образовања, са циљем да на тај начин себи обезбеде стабилне послове у јавном сектору. Ако погледамо структуру ученика и студената који се тренутно школују према области студија и полу, видећемо да се жене много чешће од мушкараца опредељују за друштвене науке, економију и право, за секторе здравства и образовања, а све су то суфуцитарна занимања. Са друге стране, мушкарци се масовније опредељују за инжињерске профиле, производњу и грађевинарство – а то су професије за којима постоји већа потреба на тржишту рада. Други разлог је материнство, због чега се на тржиште рада укључују касније од мушкарца. Подаци о брачном статусу указују да младе жене ступају у брачну заједницу раније од својих вршњака – петина жена узраста од 15 до 29 година је верена, удата или већ разведена у поређењу са 10,9 процената својих вршњака.

Подаци такође говоре да су младој особи у просеку потребне две године од дипломирања до добијања првог запослења. Ако би се из те рачунице изузели млади људи који су директно по завршетку школовања добили први посао, просечна дужина транзиције нарасла би на 28,8 месеци. У оба случаја, младим женама потребно је више времена за транзицију од школе до посла него њиховим мушким вршњацима.

Ова студија такође показује да је више од половине младих људи неактивно на тржишту рада. Међу њима су већином ђаци и студенти, мада има и оних који себе сматрају незапосленима иако активно не траже посао, као и оних који не раде ништа из неког другог разлога.

Свега 30,900 младих у Србији (7,8 процената) је самозапослено у породичним радњама или у својству послодавца, а на питање – због чега је предузетништво код нас неразвијено Весна Пантелић каже:

– Пословно окружење у Србији је неповољно из више разлога, а неки од њих су – неадекватан приступ финансијским средствима, неефикасан инвестициони и регулаторни оквир, велико оптерећење парафискалним наметима, висок „порески клин“ (порези на рад), при чему изостаје прогресивно опорезивање рада (порези на минималне и максималне зараде су готово исти). Зато не чуди податак из овог истраживања, да се готово половина младих људи који се тренутно школују нада запослењу у државним органима и јавном сектору.

На школовању и после тридесете

Највећи број младих у Србији завршава своје образовање са средњом школом. Већина (56,5 процената) завршило је средње (опште) образовање. Младе жене у много већем проценту него млади мушкарци стичу више и високо образовање (30,9 у односу на 17,4 процената). Готово половина младих од 15 до 29 година још увек се школује, а међу садашњим студентима три најпопуларније области образовања су друштвене науке, економија и право (29,7 процената), инжињерски профили, производња и грађевинарство (19,7 процената) и здравство (10,2 одсто). Кад су у питању родне разлике, девојке чешће студирају друштвене науке, економију и право, хуманистичке науке и уметност, просвету и здравство, док се мушкарци чешће од својих колегиница одлучују за инжињерске профиле, производњу и грађевинарство, математику и информатику.

Рад и права

20% нема право на плаћени годишњи одмор

33% нема право на плаћено боловање

17% нема писани уговор са послодавцем

40% младих који имају писани уговор с послодавцем запослено је на одрђено време