BG

Помен пуковнику Рајевском на месту његове погибије – у Горњем Адровцу код Алексинца

 

У Горњем Адровцу код Алексинца, у Цркви Свете Тројице, одржан је помен пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, вођи руских добровољаца у
Српско-турском рату 1876. године. Помен пуковнику Рајевском је, у ствари, прилика да се сетимо више хиљада руских добровољаца који су се јуначки борили за ослобођење Јужне Србије, несебично помогавши напоре своје православне словенске браће и, наравно, њихових српских сабораца. Многи од њих се нису вратили својим кућама.

По одржаном парастосу, венце на споменик пуковнику Рајевском су положили представници локалне самоуправе, Војске Србије, Руско-српског хуманитарног центра из Ниша, СУБНОР-а, Балканске козачке војске, Кола српских сестара, удружења  српско-руског пријатељства из Алексинца, Прокупља и Ниша, као и други многобројни поштоваоци.

Центар за културу и уметност из Алексинца је приредио леп пригодан
културно-уметнички програм.

„Сваке године учествујемо у обележавању годишњице погибије пуковника Рајевског.“, каже Иван Матејевић из Центра за културу, „Циљ нам је да очувамо традицију и културу кроз сећање на заједничку борбу Срба и Руса за слободу. Удаљавањем од своје традиционалне културе, удаљавамо се од себе.“.

У културно-уметничком програму, поред професионалних уметника, запажено учешће су имали ученици српско-руског одељења Алексиначке гимназије.

„Уписали смо већ шесту генерацију гимназијалаца природно-математичког смера који наставу похађају на српском и на руском језику.“, каже професор Ирена Миловановић. „Захваљујући помоћи Нафтне индустрије Србије, остварили смо сарадњу с Државним универзитетом ,Лобочевски` из Нижњег Новгорода у Руској Федерацији. Сваке године, наши ученици предузимају студијско путовање у Русију. Спровођењем програма ,Енергија знања`, НИС, у свакој генерацији, стипендира студије два ученика на руским универзитетима.“

Ученици с којима смо разговарали кажу да су одушевљени радом у српско-руском одељењу, али истичу и критике. „Могло би да буде мало више рада на руском језику.“, кажу, очигледно искрено.

Међу учесницима у обележавању годишњице највише пажње су привукли присутни козаци.

„Ми смо чланови Савеза козака Балкана, са седиштем у Београду.“, објашњава пуковник Балканске козачке војске Сретен Поповић и пружа још ближа објашњења: „У Србији је 1876. године погинуло око три хиљаде кубањских козака. Последњих година, обновљене су козачке организације у Русији и у другим земљама, међу којима су и балканске земље. Козачке организације постоје у Црној Гори, Србији, Грчкој, Бугарској и у Републици Српској. Удружење ратних ветерана Републике Српске, с око 120 хиљада чланова, је колективни члан Савеза козака.“

„Једна од организационих јединица козачке организације је Центар Југ и Косово и Метохија, а ја сам старешина – атаман ове организације. Наши чланови су, данас, искључиво Срби, нема етничких Руса. Негујемо традицију и православље, а трудимо се и да очувамо спомен на присуство козака у прошлости. Рецимо, поставили смо обележје на месту Битке на Шуматовцу код Алексинца.“

Оно што квари читав утисак о догађају је очигледан мањак бриге заједнице о Цркви Свете Тројице и читавом комплексу у Горњем Адровцу.

Цркву Свете Тројице је овде подигла снаја за братом пуковника Рајевског, Марија Рајевски. Подигнута је 1903. године, тачно на месту где је пуковник Рајевски јуначки погинуо. То се зна по скромном каменом споменику постављеном непосредно после погибије, који се и сада може видети испред цркве. Новац за откуп земљишта за изградњу цркве дала је Краљица Наталија, а изградњу је помогао и епископ Никанор.

У изградњи цркве, сликању живописа и изради и украшавању иконостаса су учествовали српски и руски градитељи и уметници.

У цркви је насликан портрет пуковника Рајевског, а на фасади је натпис о његовој погибији.

Касније, на фасади цркве су додате плоче с именима погинулих у Првом светском рату, а изграђен је велики мермерни споменик у облику крста и чесма – дар Кола српских сестара.

У цркви се налазе и фотографије војника и полицајаца из Ниша и околине погинулих на Косову и Метохији деведесетих година прошлог века, на које је венце положила делегација СУБНОР-а.

Међутим, црквена порта и прилазни пут до цркве су недовољно уређени и лоше обележени. У порти нема одговарајућег имобилијара, део простора око цркве је урастао у шибље, а нема ни чврсте ограде.

И на самој цркви има јасно видљивих оштећења.

Сматрамо да би требало више пажње посветити овом спомен-обележју. Ипак то дугујемо јунацима из Српско-турског рата 1876. године.

Такође, требало би много озбиљније радити на туристичкој промоцији Цркве Свете Тројице у Горњем Адровцу код Алексинца. Где другде можете видети цркву посвећену руском пуковнику на Балкану?

Горњи Адровац код Алексинца, 2. септембар 2019. године

Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансирало је Министарство културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh