Pomoćnik ministra pravde Srbije Čedomir Backović izjavio je danas da, iako prilozi koji su objavljeni na sajtu Ministarstva o izmeni Ustava Srbije u oblasti pravosudja pokazuju da su „poimanja autora“ o sopstvenoj stručnosti „veoma obrnuto proporcionalna činjenicama“, to ne znači da ne treba da se čuju svi stavovi civilnog društva.
Backović je to rekao na konferenciji o „demokratskoj participaciji i specifičnim mehanizmima učešća gradjana i organizacija civilnog društva u donošenju najvažnijih pravnih i političkih odluka.
Dodao je da treba čuti stavove civilnog društva, i da svaki predlog zaslužuje i dobije odgovor i objašnjenje „zašto je pogrešan, zašto je suprotan potrebama iako ima plemeniti cilj, ili zašto je odabran prilog A ne prilog Ž“.
To što su za promenu Ustava traženi predlozi u pisanom obliku neki su ocenili kao „trivijalizaciju“, a oni koji nisu, poslali su predloge rekao je Backović i dodao da je taj zahtev „pokušaj da se utvrdi nivo stručnosti i poznavanja EU standarda“.
Backović, šef pregovaračke grupe za Poglavlje 23. pregovora Srbija-EU, naveo je da je civilno društvo pozvano da se uključi i podnese predloge za izmenu Ustava, ali da je „došlo do podela“ i da se može čuti „od instituta X da institut Y nije relevantan, već ja koji to pričam, zato što institut Y ne misli isto kao ja“.
Po njegovim rečima, to nadležne dovodi do „bogatstva različitosti interesa“, što je potrebno i legitimno, ali i dovodi i do potrebe da ih „izbalansira“ i nadje „zlatnu sredinu“ u kojoj će „svi biti podjednako nezadovoljni“.
Potrebno je da „sazrevamo kao društvo, da ne mislimo da je svako najpametniji, da pokušamo da iznosimo argumente“, rekao je Backović.
Saša Gajin iz Centra za unapredjenje pravnih studija, koja je jedan od organizatora konferencije, rekao je da je cilj tog skupa da „afirmiše ideju demokratske participacije gradjana u pravnom i političkom ambijentu u kojem živi“, da predlažu rešenja koja bi zadovoljila njihove interese.
Gajin je dodao da treba raditi na unapredjenju odnosa civilnog društva, medija i donosilaca odluka, kako se ne bi dogodilo da neke incijative, iako imaju podršku 30.000 gradjana, završe neslavno i bez odgovora u Skupštini.
„Cilj konferencije je afirmisanje ideje o demokratskoj participaciji, kao i specifičnih mehanizama učešća gradjana i organizacija civilnog društva u donošenju najvažnijih pravnih i političkih odluka, a posebno putem javnih konsultacija, javnih rasprava i gradjanskih inicijativa, i to u krugu nadležnih organa vlasti, organizacija civilnog društva i medija“, dodao je Gajin.
Na skupu su govorili i zamenica ambasadora Holandije Mariel Miltenburg, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, v.d. direktora Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović, a učestvovalo je i više od 30 predstavnika organizacija civilnog društva.
