Било је подне. Људи су шетали улицама, дружили се са пријатељима, одмарали у кућама и купали се у термама. Робови су пратили и служили своје господаре. Нико није слутио шта ће се десити кобног 24. августа 79. године. Црни облак дима заклонио је Сунце. Ужарени комади стена разарали су тло.
Становници града нису били свесни опасности која им је претила, иако су живели испод вулкана Везув. Уплашени Помпејци почели су избезумљено да беже, узимајући све што су стекли и борећи се за голи живот.
Робови су морали да остану уз своје господаре. Неки су покушали да побегну, јер нису имали другог излаза. Многи људи су одлазили у храмове и молили се боговима, док су други сами себи пресудили. Детаљан опис ерупције описао је Плиније Млађи, који је био сведок катаклизме која је настала.
Ванвременски град
Археолози су је открили шеснаест векова касније. Године 1748. почели су са ископавањима и истраживањима. Извршени су радови и пронађени су многи објекти са зидним сликама. Испод дебелог слоја пепела никао је град, који је дуго био заустављен у времену. У зидинама се назиру трагови магме.
Људски остаци су очувани. Археолог Ђузепе Фјорели излио је гипс по шупљинама и тако је добијен веран отисак Помпејаца који нису успели да побегну – трудница која покушава да се спасе, мушкарац који се гуши од дима… Овакав језив призор данас представља мамац за бројне светске туристе.
Улице су равне и поплочане каменом. На обе стране налазе се продавнице. Храмови су сачувани од вандала и других освајача. У граду се налазе терме, игралишта и сауне.
Терме Форума имају посебне делове за мушкарце и жене. У њима се налазе базени са топлом и хладном водом и посебне сале за рекреацију. Људи који су некада живели у Помпеји, доста су водили рачуна о свом здрављу и телу. Јавна купатила била су најпосећенија у поподневним сатима, када се долазило на купање и опуштање.
Гробље на коме су се сахрањивали становници налазило се изван градских зидина. Простирало се дуж сваке улице којом се улазило у град.
„Црвени фењери”
Помпеја и данас интригира. Бројне туристе највише привлачи улица „црвених фењера” у којој се налази најпознатија јавна кућа Лупанариј, чији су зидови били осликани еротским фрескама. Оне су служиле као начин споразумевања. Кућа је добро очувана. Све асоцира на блуд и разврат. Може се подсвесно чути куцање мушкараца који долазе да се разоноде.
Помпеју и остале градове везувског подручја УНЕСКО је 1997. године уврстио међу заштићене градове светске баштине. Они нам најбоље дочаравају свакодневни живот римске државе.
