Обичан Американац, онај са југа, и данас на срцу као да носи тежак, неизлечиви ожиљак, утиснут онога тренутка када је, песнички речено: „престала да постоји стара Дикси”.
За слабије упућене, реч је о времену Грађанског рата (1861–1865) између тадашње „Конфедерације” („Јужњака”), која је признавала ропство, и „Уније” („Северњака”), која се против истог борила. Победом ових других створене су САД какве данас познајемо. Како казује историја, ако је америчка револуција из 1776–1783. означила рађање нове државе, драма кроз коју је иста морала да прође век касније одредила је две кључне ствари: успостављање „наддржаве” са сувереном влашћу на целој својој територији, и одрицање од ропства које је спутавало земљу од њеног настанка. Такође, био је то најсуровији сукоб у, такозваном, западном свету у периоду између Наполеонових похода и Првог светског рата, а у којем је погинуло чак 625.000 људи.
„Дикси” је био одомаћени назив за савез јужних држава који је чином свеопштег уједињења престао да постоји. Да ли је Америка тим чином „очистила своју душу” и заиста постала земља једнаких, питање је које и данас изазива недоумице. Постављају га, пре свих, уметници. Како код куће, тако и у свету уопште.
Композиција „Ноћ када је престала да постоји стара ‘Дикси’” дело је Робија Робертсона, предводника групе „Бенд” (The Band) која је у центар пажње рок и фолк заљубљеника доспела радом са непревазиђеним кантаутором Бобом Диланом. Сам Робертсон није „јужњак”. Његови корени су мешавина индијанског племена Мохавк и канадских Јевреја, ипак кроз „Дикси” изразио је много тога што осећа већина житеља југа САД, поготово оних наклоњених митовима.
Идеју за композицију, тачније за њен текст, добио је током једне посете јужном делу државе где је чуо крилатицу: „Југ ће се поново уздигнути”. То га је и натерало да се мало позабави историјом САД, посебно поменутим грађанским ратом из друге половине 19. века. Врло брзо је схватио да сукоб који је окончан на бојном пољу и даље тиња у душама многих. Јер, стара је истина да се порази дуже памте од победа.
Песма „Ноћ када је престала да постоји стара ‘Дикси’” снимљена је за други албум „Бенда” који је замишљен као концептуални пројекат фокусиран на судбине људи, на места и традицију једне бивше Америке. Текст је нека врста опомене и подсећања на последње дане времена када су се олако губиле главе и када се сва патња великог рата свалила на америчке „јужњаке”.
Једном приликом Робертсон је објаснио да је музички део композиције дуго носио у себи, али да никако није могао да проникне у то о чему би она могла да прича. А онда му се јавила мисао да би текст требало да казује причу о драматичним моментима из историје САД. Заједно са чланом „Бенда” Левоном Хелмом, родом из Арканзаса, јужне америчке државе, кренуо је у истраживање. Како се сећа Хелм, управо он је водио Робертсона по библиотекама у Вудстоку не би ли сазнали што више чињеница о рату „Конфедерације” и „Униониста”, као и о улози генерала Роберта Е. Лија у целој тој драми.
Иначе, композицију „Ноћ када је престала да постоји стара ‘Дикси’” прославила је такође чувена кантауторка Џоан Баез.
Ноћ када је престала да постоји стара „Дикси”
Име ми је Вирџил Кејн
Радио сам на возу за Денвил
Све док Стоунменова коњица није дошла
И разорила пругу
У зиму ’65. гладовали смо
Једва опстајали у животу
Све до 10. маја, када је пао Ричмонд
Тог дана се живо сећам
Те ноћи престала је да постоји стара „Дикси”
А звона су звонила, и људи су певали
Ла, ла, ла…
Вратио сам се са супругом у Тенеси
Једнога дана ме позвала
„Вирџиле, брзо дођи да видиш
Стигао је Роберт Е. Ли”
Није ми тешко да сечем дрва
И не марим што је плата мала
Узмеш шта ти треба, остало оставиш
Али није у реду да увек они узимају најбоље
Те ноћи престала је да постоји стара „Дикси”
Звона су звонила, а људи су певали
Ла, ла, ла…
Као и мој брат пре мене
И ја ћу да обрађујем земљу
Као мој старији брат
Који се одметнуо у побуњенике
Било му је свега осамнаест
Поносан и храбар
Али Јенки су га ухватили и убили
Заклео сам се у блато под мојим ногама
Не можеш да дижеш Каина
Када је већ побеђен
Те ноћи престала је да постоји стара „Дикси”
Звона су звонила, а људи су певали
Ла, ла, ла…
