Ekonomija

Порезници лане открили 168 фантомских предузећа

Од прошлогодишње „црне листе”, на којој се Србија први пут нашла као земља са ризицима за прање новца, међународни криминал и финансирање тероризма, наша земља је напредовала „до режима појачаног надзора”, саопштила је пре два дана ФАТФ-а, међувладина организација за борбу против прања новца и финансирања тероризма. То је у најновијем извештају оцењено као значајно напредовање.

Управо је борба против прања новца била и разлог зашто је велики број банака у Србији протеклих месеци тражио од својих клијената да потпишу изјаву да нису брачни другови неких од функционера, или део њихове породице.

Упитани шта Србија треба да уради да би јој рејтинг био још бољи и колико Пореска управа може томе да допринесе, проф. др Милица Бисић, порески стручњак, каже за „Политику”, да порезници немају водећу улогу у борби против прања новца, већ је то задатак Управе за спречавање прања новца и финансирања тероризма.

– Имајући у виду, међутим, да је прање новца неодвојиво повезано са пореском утајом, откривање и санкционисање пореских утаја, у чему Пореска управа треба да има водећу улогу, истовремено представља и снажно средство борбе против прања новца. Колика је ефикасност порезника у овом послу тешко је рећи, јер нема довољно података на основу којих би се она могла оценити – каже Бисићева.

Она потврђује да је потписивање изјава у банкама једна од мера проистекла из Закона о спречавању прања новца и подзаконских аката који уређују правила за познавање клијената.

– Ово је у сваком случају добра вест, јер представља корак ка скидању Србије са ове листе, будући да није добро бити означен као земља са озбиљним недостацима. У пракси таква оцена ствара озбиљне препреке у платном промету нашим предузећима у иностранству (сврстана су у високоризична, јер им је седиште у земљи са озбиљним недостацима) – каже она.

Када је Србија 2017. године дошла на сиву листу оцењено је да Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма није довољан, па су прошле године донети подзаконски акти, који операционализују превентивне и контролне поступке у спречавању прања новца и финансирању тероризма. У надзор су, каже Бисићева, укључени високо ризични сектори (игре на срећу, промет непокретностима и слично), као и адвокати, нотари и касина. Такође, у јануару ове године је, на основу Закона о централној евиденцији стварних власника донетог маја 2018. године, успостављен регистар стварних власника који води АПР.

Отпочело је спровођење наведених закона и подзаконских аката, а у појачаном надзору остајемо док се не виде резултати овог спровођења.

Како у пракси функционишу перачи пара? Тако што једна фирма, која примера ради производи дрвене кућице, на рачуну има 12 милиона динара, а хтела би да има готовину у рукама. Она налази перачку фирму, која ће јој издати фактуру на 7,5 милиона динара, наводно за испоруку кућице. Тих 7,5 милиона састоји се од шест милиона за кућицу и милион динара за ПДВ. За уплаћене паре та фирма ће одбити ПДВ у својој фирми, а перачу ће исплатити провизију од, рецимо, пет одсто за услугу лажног фактурисања. Перач након уплате подиже готовину са рачуна и враћа фирми која производи кућице и фактуру са отпремницом да је испоручила две или три кућице. Перач не уплаћује милион динара за ПДВ, већ то задржава за себе и уз ону провизију од пет одсто и узима око 1,5 милиона динара.

Нацрт закона о спречавању корупције ускоро ће се наћи пред посланицима, а да се држава ухватила у коштац са корупцијом, говори и буџет агенције који је ове године већи око 20 милиона динара.

Нови закон требало би да прецизира надлежности агенције и њену превентивну улогу у систему борбе против корупције. За остварење тих намера биће потребно да се запосли двоструко више људи.

Пореска управа с друге стране наставља с откривањем фантома и перача пара. Реч је о фирмама које се уредно и по закону региструју у АПР-у са минималним оснивачким капиталом, по правилу без запослених или са само једним запосленим.

Како је потврђено у Пореској управи од јануара до децембра 2018. године Пореска полиција је идентификовала 168 перачких и фантомских предузећа, што је 28 одсто више у односу на 2017. годину. У 2019. години сузбијање сиве економије и даље ће остати као један од приоритета Сектора пореске полиције. Своје ресурсе усмерићемо на откривање најсложенијих пореских кривичних дела, посебно на раном идентификовању организованог и повезаног деловања фантомских и перачких фирми.

Link Izvora

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh